Dva snažna praska odjeknula su tačno iza naših leđa i naterala nas da instinktivno, ali i sa ozbiljnim zakašnjenjem, gotovo lenjo, poskačemo iza velike stene kako bismo izbegli posledice eksplozije. Nekoliko sekundi, koliko nam je strpljenje dozvoljavalo, ostali smo u tom zaklonu i zatim polako izvirili da vidimo šta se u stvari desilo. Poput rakova, pokušavali smo da samo očima izvirimo iza kamena i ugledali dva beličasta traga kako polako nestaju u daljini. S olakšanjem smo ustanovili da, ipak, niko ne puca na nas, napustili zaklon i ugledali nekoliko vojnika kako pakuju lanser tih projektila i, par minuta kasnije, odlaze putem kojim su došli.

Na nekoliko metara od ovog oružja našli smo se spletom čudnih okolnosti, pošto je avijacija NATO-a uništila gro mostova, nadvožnjaka, pa se retki saobraćaj odvijao po alternativnim pravcima, suštinski na brzinu nabudženim komunikacijama, koje su nadomestile redovne, asfaltirane rute. Putevi koje je izgradila inženjerija su bili grubi, zahtevni i brojne mašine su morale da budu "terane" do krajnjih granica kako bi savladale uspone, načinjene mahom od zemlje i šljunka koji se neprestano krunio pod teretom točkova.

Jedna od takvih mašina, šleper nakrcan pivom, nije uspeo da savlada uspon i ostao je pripijen, poput kakve gusenice, na polovini puta. Zadnji kraj prikolice se, u manevru, prilično uvio, pa se po suvoj, crvenoj zemlji rasulo pedesetak gajbi piva. Vozač je sedeo na kamenu pored, čekajući da neko dođe u pomoć. Bez mobilnih telefona, to je moglo da potraje. Prišao je i izvinio se zbog nevolje u kojoj smo se sada zajedno nalazili. 

Zaglavljeni šleper ostavio je taman toliko slobodnog puta da smo mogli da prođemo samo peške. Ukratko, bili smo i mi zaglavljeni, pa smo posedali na kamen da, uz toplo pivo, pokušamo da ispitamo preostale opcije. Ukoliko ih je uopšte i bilo.

Neposredno pre toga, na putu smo pretekli čudan kamion natovaren sa četiri cevi, velike poput vodovodnih i ustanovili da je, osim ponekog bombardera B-52, ili par kamufliranih tenkova, ovaj "orkan" bio najozbiljniji komad naoružanja koji smo videli špartajući Kosovom uzduž i popreko. Od kolateralne štete, začas, postali smo legitimna meta, pomislili smo nekoliko trenutaka pre nego što smo ugledali poluprevrnuti kamion pun piva.

Rakete čiji smo trag, po zaleganju, pratili šištale su negde u pravcu severne Albanije, ali ni u kom slučaju nismo mogli da vidimo gde su pale.

Neki zapadni izvori tvrdili su, neposredno posle rata, da su projektili ispaljivani nasumično jer VJ nije imala nikakve mogućnosti da potvrdi ciljeve. Takve tvrdnje se, međutim, dovode u pitanje jer postoje brojni izveštaji o posledicama bombardovanja severa Albanije.

Britanski Independent je, tada, pisao da stanovnici sela u okolini Tropoje veći deo vremena provode u bunkerima, koje je paranoični Enver Hodža posejao kako bi se ogradio od ostatka sveta. Tri osobe su ubijene i 16 ranjeno u tim napadima, ali se ne navodi da li su žrtve bili civili ili pripadnici albanske vojske ili Oslobodilačke vojska Kosova, koja je u tom pojasu imala sijaset baza.

U to vreme, obe strane su granicu prema Albaniji tretirale kao najverovatnije poprište kopnene invazije, ukoliko do nje uopšte dođe, pa je albanska vojska kod Kuksa, pripremajući teren, uspostavila improvizovano, alternativno sletište za borbene helikoptere "apač", koji se posle dva udesa na trenažnim letovima nikada nisu ni pojavili na bojištu.

Oficiri VJ, sa kojima smo u to vreme razgovarali, tu livadu i nekoliko puteva koji su vodili između baza OVK u Albaniji opisivali su kao ključne mete napada. Takođe, kao mete su označavani vojni magacini u okolini sela Vičidolji. Neki izvori iz tadašnje jugoslovenske vojske tvrde da je "orkan" koji smo videli u akciji bio i jedino oruđe tog tipa na Kosovu u to vreme.

Prema albanskim izvorima, u akcijama artiljerije poginulo je pet, a ranjeno ukupno 12 osoba, dok je istovremeno uništeno i nekoliko položaja koji su pripadali albanskoj vojsci ili isturenih položaja OVK. U gomili izveštaja, koji su u međuvremenu prestali da budu tajni, navodi se i da je u nekoliko navrata gađan put koji je od Tropoje vodio ka Bajram Curiju.