Sećanje Jefimije Đinović na proleće 1999. godine ne priliči uspomenama tada četvorogodišnje devojčice.

"Pada još jedna bomba ispred moje zgrade, od siline detonacije moja majka pada i jedva ostaje živa sa bebom u stomaku. Đakovicu sam napustila 13. juna 1999. u toku noći. Bila sam mala ali pamtim tu noć, jedini automobil na putu Đakovica–Rožaje. Mukla tišina, čuju se samo plač za najlepšim domom i obrtaji točkova", priča Jefimija.

Sin Dragane Majstorović nikada nije završio putovanje od rodne Prištine do Leskovca gde ga je majka, pre 20 godina, upisala u četvrti razred gimnazije. Pored njegovog i imena njegovog komšije, sa kojim je krenuo na put, stoji zlokobna reč – nestali.

"Nema dovoljno svedoka, ne zna se ništa o njima, slučaj je zatvoren. Do današnjeg dana malo nas je pronašlo zemne ostatke svojih najmilijih, ja još nisam našla ni traga o mom detetu", kaže Dragana.

Za svojim detetom i mužem 21 godinu traga Dragica Božanić. Pripadnici tzv. OVK pod oružjem su ih oteli iz rodne kuće u selu Opteruša, nadomak Orahovca. Držali su ih zatočene u susednom selu, odakle im se gubi trag.

"Neću da budem mirna dok ne saznam za svog supruga i sina kako su ubijeni, gde su odvedeni, pošto sam i lični svedok, išla sam i na suđenje u Prizren i Prištinu sa Euleksom. Sad me više niko ne zove, ali ne odustajem i dalje", poručuje Dragica.

Novinari delili sudbinu svog naroda 

Od izveštavanja nisu odustajali srpski novinari sa KiM. Dvadeset godina kasnije podsećaju na kidnapovane kolege Đuru Slavuja, Ranka Perinića i Ljubomira Kneževića. Reporteri su, kažu, delili sudbinu svog naroda.

"Najveći broj je proteran, a oni koji su ostali radili su u nemogućim uslovima", kaže Stojan Jovanović.

Novinar lista "Jedinstvo" Svetozar Vlahović seća se Vidovdana 1999. godine.

"Tokom Vidovdana 1999. zatekli smo užas u Domu štampe, foto-dokumentacija Jedinstva, dosijei radnika, sve je bilo razbacano po hodnicima i toaletima, uprkos tome što je zgradu zvanično obezbeđivao Kfor. Žalili smo se Kforu, ali oni su nam rekli: 'Vaš narod je otišao, idite i vi dok je još vreme'", ispričao je Vlahović.

Dvadeset godina kasnije, Priština slavi.

"Valjda to što su proterali 56 odsto nealbanaca sa KiM i etnički očistili preko 300 srpskih naselja na njihovu sramotu, u prisustvu nekih od najviših zvaničnika pojedinih zapadnih država koje su nas bombardovale", kaže Marko Đurić, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju.

Srbi su, poručuje, stradalnici, Srbija je žrtva agresije, država kojoj se uzima deo teritorije protivno međunarodnom pravu.