Prvo jutro u ovom površinski ogromnom gradu i slobodno vreme do prve utakmice iskoristio sam da "skoknem" do glavnog obeležja grada. Najbolje se, kažu, uči na sopstvenim greškama, pa odlaganje obilaska iz Fošana nisam ponovio.

Taksijem od hotela vozio sam se preko 20 kilometara i stigao do ulazne kapije u podnožju za 50 juana, dok ulaz u ovo, već na prvi pogled stiče se utisak, velelepno zdanje, staje 70 juana.

Prvo što ćete videti kada krenete u obilazak je jezerce koje krasi lišće lotusa. Iako je sve dobro uređeno i dobro obeleženo, malo koji sadržaj ima opis i objašnjenje na engleskom jeziku, što definitivno jeste problem da doživaljaj i ugođaj bude potpun.

No, to me nije sputalo. Imao sam kakvo-takvo predznanje o samom mestu, pa sam sa dobrim elanom nastavio dalje, uz stepenice iz pravca južne kule ka onoj centralnoj.

Iako je današnja kula podignuta 1986. godine i to nakon ukupno 12 rušenja tokom istorije duge gotovo 1800 godina, na kilometar udaljenosti od prvobitne koja se nalazila na "Brdu Zmija" i tik uz obalu gigantske reke Jangce, sjaja joj ne nedostaje.

Kada u nju uđete, u prizemlju će vas "dočekati" keramički mural belog oblaka i žutog ždrala (u Kini se smatra kraljem svih ptica koji znači dugovečnost).

Drugi sprat krase reči poeme "Beleška o kuli Žutog ždrala", koju je napisao pesnik dinastije Tang, Jan Baožin, a koju dobar deo Kineza zna da vam izrecituje napamet, a koja je poslužila mnogim kasnije poznatim ovdašnjim pesnicima kao uzor i primer da posete ovo mesto i potraže svoju inspiraciju za stvaralački rad.

Na poslednji sprat se ne možete popeti, ali se sa poslednjeg dostupnog pruža spektakularan pogled na Crvenu reku i panoramu grada. 

Iako je ovo mesto u kojem možete uživati i kojem možete posvetiti ceo jedan dan, ručati, odomoriti se, raspored i obaveze mi to nisu dozvolile, te sam nakon desetominutnog uživanja na terasi jednog od 40 objekata najveće kulturno-istorijske zaštite u Kini, krenuo ka izlazu. Usput svratih do prodavnice suvenira (magnet je oko 300 dinara, tj. 20 juana).

Iako postoji ona narodna da "ne možeš reći da si bio u Rimu ako nisi video Papu", ja (pored očiglednih pisanih dokumenata) mogu da kažem da sam bio u Vuhanu, jer sam svojim očima video kulu "Žutog ždrala".

Jedna od mnogih stavki sa ”to do” liste za Kinu je čekirana...

Marko LjUBOMIROVIĆ (Marko Ljubomirović)