Прво јутро у овом површински огромном граду и слободно време до прве утакмице искористио сам да "скокнем" до главног обележја града. Најбоље се, кажу, учи на сопственим грешкама, па одлагање обиласка из Фошана нисам поновио.

Таксијем од хотела возио сам се преко 20 километара и стигао до улазне капије у подножју за 50 јуана, док улаз у ово, већ на први поглед стиче се утисак, велелепно здање, стаје 70 јуана.

Прво што ћете видети када кренете у обилазак је језерце које краси лишће лотуса. Иако је све добро уређено и добро обележено, мало који садржај има опис и објашњење на енглеском језику, што дефинитивно јесте проблем да доживаљај и угођај буде потпун.

Но, то ме није спутало. Имао сам какво-такво предзнање о самом месту, па сам са добрим еланом наставио даље, уз степенице из правца јужне куле ка оној централној.

Иако је данашња кула подигнута 1986. године и то након укупно 12 рушења током историје дуге готово 1800 година, на километар удаљености од првобитне која се налазила на "Брду Змија" и тик уз обалу гигантске реке Јангце, сјаја јој не недостаје.

Када у њу уђете, у приземљу ће вас "дочекати" керамички мурал белог облака и жутог ждрала (у Кини се сматра краљем свих птица који значи дуговечност).

Други спрат красе речи поеме "Белешка о кули Жутог ждрала", коју је написао песник династије Танг, Јан Баожин, а коју добар део Кинеза зна да вам изрецитује напамет, а која је послужила многим касније познатим овдашњим песницима као узор и пример да посете ово место и потраже своју инспирацију за стваралачки рад.

На последњи спрат се не можете попети, али се са последњег доступног пружа спектакуларан поглед на Црвену реку и панораму града. 

Иако је ово место у којем можете уживати и којем можете посветити цео један дан, ручати, одоморити се, распоред и обавезе ми то нису дозволиле, те сам након десетоминутног уживања на тераси једног од 40 објеката највеће културно-историјске заштите у Кини, кренуо ка излазу. Успут свратих до продавнице сувенира (магнет је око 300 динара, тј. 20 јуана).

Иако постоји она народна да "не можеш рећи да си био у Риму ако ниси видео Папу", ја (поред очигледних писаних докумената) могу да кажем да сам био у Вухану, јер сам својим очима видео кулу "Жутог ждрала".

Једна од многих ставки са ”to do” листе за Кину је чекирана...

Марко ЉУБОМИРОВИЋ (Marko Ljubomirović)