Drugi dan u Vuhanu i upoznavanje sa dvoranom ”Wuhan Sports Center”. Prva impresija? Lepo, moderno, ali sa više kineskog šmeka nego ona u Fošanu.

Nekako dominira žuta boja, a mene enterijer baš asocira na Kinu, na tu estetiku. 

Kada bih morao da je smestim u stil i epohu rekao bih ”moderni kineski soc-kapitalizam”.

Kapacitet je negde oko 12.000 mesta, a sama dvorana je iz kategorije ”starijih”, napravljena 2002. godine.

Ipak, osnovni utisak koji mi je bio u glavi tokom rezultatski izvesnog meča Srbije i Portorika bio je taj što je dvorana poluprazna. Tačnije, ispunilo ju je 3.705 gledalaca, što je otprilike trećina kapaciteta.

Gore - dole, toliko ih je bilo i na drugom meču dana između Italije i Španije.

Bez dileme malo. Malo i za drugu fazu SP.  Malo i za meč jednog od glavnih favorita za zlato. Malo za ekipu koja u svom sastavu ima pet NBA igrača i superzvezdu kakava je Nikola Jokić.

Dakle, šta je problem i hoće li imati ko da gleda evropski klasik između Srba i Španaca u nedelju u 14.30 po evropskom, odnosno 20.30 po lokalnom vremenu?

Hoće, ali verovatno ponovo ne puno gledalište. 

Kako su mi rekli ljudi koji za Fibu rade u organizacionom timu, tako je bilo i u prvoj fazi i tribine nijednom nisu bile ispunjene, za razliku od Fošana, gde meč između ”orlova” i ”azura” bio rasprodat, a na ostalim mečevima bilo ispunjeno oko 70-80% kapaciteta.

Pokušao sam i uspeo da saznam u čemu glavna caka, pored realno visokih cena karata.

Naime, ljudi koji rukovode prodajom i raspodelom karata u Vuhanu (lokalni organizacioni komitet) nisu raspoloženi i voljni da karte koje prete da ”propadnu” odnosno da se ne prodaju, daju nekim grupama ili pojedincima besplatno. Kako mi je otkrila Ukrajinka koja radi za svetsku košarkašku federaciju, to je u Fošanu i nekim drugim gradovima bio slučaj, ali ne i ovde.

Kako god bilo, početak meča Srbije i Portorika izgledao je tako što je oko 3000 ljudi bilo na donjem prstenu, dok je gore bio ostatak. Sredinom prve deonice, onima koji su bili u ”golubarniku” dozvoljeno je da siđu sprat niže i tako je, uz par izuzetaka, meč praćen iz bližeg kruga.

Stoga, možda je tu logika u nelogičnom nastupu kineskih tapkaroša tri sata pre meča, koji su karte od 880 juana (oko 120 evra) prodavali u rasponu od 200 do 400 juana, što je prevedeno u evre 25-50. Iliti, daj da uzememo bar nešto para za ove karte koje smo dobili na poklon ili ”na foru”.

Ipak, verujem i očekujem da bi za meč između španske ”furije” i srpske kaznene ekspedicije situacija na tribinama trebalo da bude znatno bolja, ne i idealna. Dakle, hala sigurno neće biti dupke puna iako meč koji nam sledi bez dileme to zaslužuje.

Karata na blagajni još ima i to za sve sektore, tribine i pozicije (proverio sam to posle našeg meča sa Portorikancima). 

Srpskih navijača će sasvim izvesno biti i na tom meču, iako se osetio blagi pad u brojnosti u odnosu na Fošan, koji je znatno bliži Asutraliji, odakle je većina srpskih navijača i došla na ovo prvenstvo. Mada, ima i onih koji su ciljano u Kinu došli pred ovaj meč, sa namerom da ostanu do kraja. Ja lično znam trojicu takvih.

Španci takođe nisu u svom tradicionalnom broju kada su košarkaška takmičenja u pitanju, ali i njih bi trebalo bude više nego danas, prenose mi očekivanja kolege iz španske ”Marke”.

Ali, glavno je pitanje da li će Kinezi, oni lokalni, prepoznati kakava im se prilika ukazuje, da uživo gledaju dve najdominantnije evropske reprezentacije poslednjih godina, decenija?

Iskreno se nadam da hoće, ali isto tako iskreno ne verujem da će se to i dogoditi.

Marko LjUBOMIROVIĆ (Marko Ljubomirović)