Други дан у Вухану и упознавање са двораном ”Wuhan Sports Center”. Прва импресија? Лепо, модерно, али са више кинеског шмека него она у Фошану.

Некако доминира жута боја, а мене ентеријер баш асоцира на Кину, на ту естетику. 

Када бих морао да је сместим у стил и епоху рекао бих ”модерни кинески соц-капитализам”.

Капацитет је негде око 12.000 места, а сама дворана је из категорије ”старијих”, направљена 2002. године.

Ипак, основни утисак који ми је био у глави током резултатски извесног меча Србије и Порторика био је тај што је дворана полупразна. Тачније, испунило ју је 3.705 гледалаца, што је отприлике трећина капацитета.

Горе - доле, толико их је било и на другом мечу дана између Италије и Шпаније.

Без дилеме мало. Мало и за другу фазу СП.  Мало и за меч једног од главних фаворита за злато. Мало за екипу која у свом саставу има пет НБА играча и суперзвезду какава је Никола Јокић.

Дакле, шта је проблем и хоће ли имати ко да гледа европски класик између Срба и Шпанаца у недељу у 14.30 по европском, односно 20.30 по локалном времену?

Хоће, али вероватно поново не пуно гледалиште. 

Како су ми рекли људи који за Фибу раде у организационом тиму, тако је било и у првој фази и трибине ниједном нису биле испуњене, за разлику од Фошана, где меч између ”орлова” и ”азура” био распродат, а на осталим мечевима било испуњено око 70-80% капацитета.

Покушао сам и успео да сазнам у чему главна цака, поред реално високих цена карата.

Наиме, људи који руководе продајом и расподелом карата у Вухану (локални организациони комитет) нису расположени и вољни да карте које прете да ”пропадну” односно да се не продају, дају неким групама или појединцима бесплатно. Како ми је открила Украјинка која ради за светску кошаркашку федерацију, то је у Фошану и неким другим градовима био случај, али не и овде.

Како год било, почетак меча Србије и Порторика изгледао је тако што је око 3000 људи било на доњем прстену, док је горе био остатак. Средином прве деонице, онима који су били у ”голубарнику” дозвољено је да сиђу спрат ниже и тако је, уз пар изузетака, меч праћен из ближег круга.

Стога, можда је ту логика у нелогичном наступу кинеских тапкароша три сата пре меча, који су карте од 880 јуана (око 120 евра) продавали у распону од 200 до 400 јуана, што је преведено у евре 25-50. Илити, дај да уземемо бар нешто пара за ове карте које смо добили на поклон или ”на фору”.

Ипак, верујем и очекујем да би за меч између шпанске ”фурије” и српске казнене експедиције ситуација на трибинама требало да буде знатно боља, не и идеална. Дакле, хала сигурно неће бити дупке пуна иако меч који нам следи без дилеме то заслужује.

Карата на благајни још има и то за све секторе, трибине и позиције (проверио сам то после нашег меча са Порториканцима). 

Српских навијача ће сасвим извесно бити и на том мечу, иако се осетио благи пад у бројности у односу на Фошан, који је знатно ближи Асутралији, одакле је већина српских навијача и дошла на ово првенство. Мада, има и оних који су циљано у Кину дошли пред овај меч, са намером да остану до краја. Ја лично знам тројицу таквих.

Шпанци такође нису у свом традиционалном броју када су кошаркашка такмичења у питању, али и њих би требало буде више него данас, преносе ми очекивања колеге из шпанске ”Марке”.

Али, главно је питање да ли ће Кинези, они локални, препознати какава им се прилика указује, да уживо гледају две најдоминантније европске репрезентације последњих година, деценија?

Искрено се надам да хоће, али исто тако искрено не верујем да ће се то и догодити.

Марко ЉУБОМИРОВИЋ (Marko Ljubomirović)