Nije još mnogo ostalo do najbitnije utakmice košarkaške reprezentacije Srbije, još od 2010. i onog polufinala protiv Turske.

Tada je, sećamo se, Ašiku ispadalo oko kad je trebalo da šutira slobodna bacanja, a sudije su u poslednjoj četvrtini umesto da gledaju dešavanja na terenu slušale stambolske ezane.

Ohrabrujuće je što je najbolji meč posle tog polufinala, zrelog za „Foks krajm", odigrala upravo protiv Grčke u osmini finala ovog Svetskog prvenstva.

Tandem, koji bi mnogi ostrašćeni navijači „Partizana" i „Zvezde" da razdvoje, a protiv kojeg retko koja reprezentacija ima odbranu: Teodosić - Bogdanović, pokazao je protiv Grčke svu svoju moć. Kalinić je zaslužio Oskara, ne samo za epizodu već i za specijalne efekte. A još na utakmici sa Španijom videlo se da Srbija ima selektora koji zna šta hoće i koji ne da na svoj tim, pa makar se na njega ostrvio domaćin sa najboljim timom u istoriji.

Brazil je, međutim, potpuno drugačiji od Grčke, ali pred Srbijom su isti zadaci.

Od tandema, koji i na treningu provodi najviše vremena zajedno, Teo - Bogdan, ponovo tražimo „grčki učinak", ali ovaj put mnogo više stvari zavisiće od učinka centara. Raduljica je već postavio neki standard u igri, ispod koga ne sme da ide protiv brazilskog trija kolosa ispod koša, Krstić bi uzlaznu liniju forme morao da nastavi, a minuti na terenu verovatno čekaju i iskusnog Raška Katića, pa možda i borbenog Štimca.

Ipak, ključ je verovatno na poziciji tri i četiri. Čovek odluke mogao bi da bude verovatno najstandardniji igrač Srbije na šampionatu - Nemanja Bjelica. On je prebrz za brazilske centre, a prejak za brazilska krila.

U meču u grupi presudio nam je trojkama Viera, ovoga puta Bjelica, Simonović i Kalinić to moraju da spreče. Brazil ne sme da ima šutersko veče, kao u meču u grupi, a za to mora da se pobrine i Stefan Marković, jedini naš reprezentativac koji je protiv Grka odigrao ispod svog standarda.

Ruben Manjano se verovatno još seća koševa Aleksandra Đorđevića iz četvrtfinala u Atini 1998, Bodiroga iz Indijanapolisa mu je verovatno i dalje noćna mora.

Sve će učiniti da pobedi Srbiju.

Jednom je to uspeo, a ova reprezentacija Srbije ne deluje kao tim koji će to da dozvoli dva puta.

Pogotovo ne u meču koji je za našu reprezentaciju kao finale.