Није још много остало до најбитније утакмице кошаркашке репрезентације Србије, још од 2010. и оног полуфинала против Турске.

Тада је, сећамо се, Ашику испадало око кад је требало да шутира слободна бацања, а судије су у последњој четвртини уместо да гледају дешавања на терену слушале стамболске езане.

Охрабрујуће је што је најбољи меч после тог полуфинала, зрелог за „Фокс крајм", одиграла управо против Грчке у осмини финала овог Светског првенства.

Тандем, који би многи острашћени навијачи „Партизана" и „Звезде" да раздвоје, а против којег ретко која репрезентација има одбрану: Теодосић - Богдановић, показао je против Грчке сву своју моћ. Калинић је заслужио Оскара, не само за епизоду већ и за специјалне ефекте. А још на утакмици са Шпанијом видело се да Србија има селектора који зна шта хоће и који не да на свој тим, па макар се на њега острвио домаћин са најбољим тимом у историји.

Бразил је, међутим, потпуно другачији од Грчке, али пред Србијом су исти задаци.

Од тандема, који и на тренингу проводи највише времена заједно, Тео - Богдан, поново тражимо „грчки учинак", али овај пут много више ствари зависиће од учинка центара. Радуљица је већ поставио неки стандард у игри, испод кога не сме да иде против бразилског трија колоса испод коша, Крстић би узлазну линију форме морао да настави, а минути на терену вероватно чекају и искусног Рашка Катића, па можда и борбеног Штимца.

Ипак, кључ је вероватно на позицији три и четири. Човек одлуке могао би да буде вероватно најстандарднији играч Србије на шампионату - Немања Бјелица. Он је пребрз за бразилске центре, а прејак за бразилска крила.

У мечу у групи пресудио нам је тројкама Виера, овога пута Бјелица, Симоновић и Калинић то морају да спрече. Бразил не сме да има шутерско вече, као у мечу у групи, а за то мора да се побрине и Стефан Марковић, једини наш репрезентативац који је против Грка одиграо испод свог стандарда.

Рубен Мањано се вероватно још сећа кошева Александра Ђорђевића из четвртфинала у Атини 1998, Бодирога из Индијанаполиса му је вероватно и даље ноћна мора.

Све ће учинити да победи Србију.

Једном је то успео, а ова репрезентација Србије не делује као тим који ће то да дозволи два пута.

Поготово не у мечу који је за нашу репрезентацију као финале.