Донгуан, НР Кина / среда, 11. сеп 2019, 09:44 -> 12:08
Извор: РТС
Аутор: Марко Љубомировић, twitter: @LjubomirovicM
Пораз Србије у четвртфиналу СП
Самоуништење у два чина
Сан је завршен. Буђење је било болно, иако је трајало три дана и имало два чина. Започело је лошом партијом против Шпаније у Вухану у недељу, а дефинитиван крај сањарија о светском злату догодило се у најкошаркашкијем кинеском граду, Донгуану, где је срчана Аргентина бацила чашу хладне воде у лице до јуче вицепрваку света, и вратила га у не баш пријатну реалност.
Крени. Стани.
Пиши. Бриши.
Ајде. Немој.
Те речи и гласове чуо сам у глави када је на ред дошло писање текста после изузетно болног пораза од Аргентине.
Знам да мора нешто да се напише, али исто тако знам да је у неким случајевима боље писати са временском задршком. Зато је и преноћило, али боли исто и у новом дану.
Након свега до сада виђеног, некако имам осећај да смо на овом првенству гледали две српске репрезентације.
Прва је она убедљива, самоуверена, ефикасна и атрактивна коју смо пратили у припремама (не заборавимо 10-0 скор) и у прва четири меча у Кини.
Наравно, тренинг мечеви и противници које смо победили у прва четири наступа на Мундијалу, изузев Италије, нису никакав репер. Бар нису требали да буду.
А онда, на мечу против Шпаније, у директној борби за прво место и лакши пут у завршницу турнира, као да је на терен изашла нека друга екипа. Без идеје, без елана, без оног карактера да се добија и када се не блиста.
У истом ”неритму”, нажалост, наставило се и најважнијем мечу на турниру, против Аргентине, која нас је, народски речено, школовала (мада се може рећи и сколовала) и добила са два и по играча, уз дужно поштовање целом саставу одличног тренера Серхија Ернандеза.
Шпанци су оголили све наше проблеме, а Аргентици исте експлоатисали до савршенства, вртећи ”пик” у бескрај (ах тај мали Кампацо), користећи вишак простора за шут споља (12 убачених тројки, чак девет у првом полувремену) и на крају затворивши меч игром на искуство, односно на Сколу (20 поена за 39-огодишњег мајстора).
Проток лопте и одбрана која нас је до сада красила и која је чинила основу система, а на којима је селектор инсистирао, појављивали су се у траговима.
Наш најбољи играч Никола Јокић, ол-стар НБА центар, поене је углавном правио тако што ”зидао” у рекету трошећи снагу на дуеле са центрима Аргентине, а сви знамо да то није његова примарна кошарка. Истина, на овом мечу од 31 минута, 27 је провео на позицији пет, али рутине и уиграности ту није било.
Човек који је најбољи плејмејкер међу високим играчима на свету и који у НБА лиги доминира управо у ”пик ен рол” игри са бековима, ту улогу на овом мечу али и на целом првенству није имао, у овом тиму дугајлија и мањка бекова, што је селектор истакао као главни проблем на конференцији за медије.
Али нису ни Јовић и ни Мицић (поготово у његовим личним околностима) криви за ”распад система”, као ни Гудурић, који се у том систему тражио од почетка припрема и који се очигледно у њему није снашао.
Несрећа је што четврти преостали бек и наш најбољи играч на шампионату, Богдан Богдановић, био изузетно добро чуван и константно удвајан, те је уз пуно трошења убацио 21 поен. Фалила му је подршка, а понекад је деловао као Сизиф на терену.
Дисбаланс међу позицијама био је превелик. Били смо спори. Били смо троми. Били смо превисоки, чак и да изузмемо позицију пет, на којој се на крају крајева није знало ко је прва а ко четврта опција. Били смо... Па све оно што претходних година нисмо.
Истина је да смо имали пуно проблема у припремама за шампионат у том контексту (повреде Теодосића и Милосављевића који би сигурно били део тима), истина је да су те припреме спровођене у већем свом делу са крњим саставом, али намеће се питање зашто није пронађена алтернатива, нити када је реч о саставу нити када говоримо о начину игре.
Слепо инсистирање на стилу који са овим саставом није могао да да исти резултат као ранијих година, доказ је да се систем урушио изнутра и да више није био способан да се мења и прилагођава.
Времена за детаљну анализу ће бити, али једно је већ сада сигурно и стоји и сада и стајаће и на крају првенства и довека - пропуштена је шанса генерације да се узме светско злато, гледајући и на састав нашег тима и састав највећег такмаца и кошаркашког владара светом, тима САД.
Марко ЉУБОМИРОВИЋ (Marko Ljubomirović)
Агресивна игра и пресинг
Игра наше репрезентације се распада чим противник заигра агресивно и пресинг. То су урадили Амери сваки пут и онда нас разбију са 30-40 разлике. Ту тактику су применилу Шпанци а копирали Аргентинци. То је наша ахилова пета и ништа нисмо урадили да то отклонимо. Још једна бољка, незнамо да неутралишемо "тројкаше" и да их зауставимо фаулом пре него поентирају. Чиста математика, два је мање од 3 , а када има много тројки онда се зачас уштеди 10 поена који би превагнули утакмицу у нашу победу. А и тиме им недамо и да се разиграју.
secanje.......
...ko se seca SP 2005 sve mu je jasno i ne cudi se ovome sto se sada desilo. Ja se ne cudim onome sto se onda desilo, vec se cudim da Djordjevic nije izvukao pouku iz blama Zelka Oradovica ondasnjeg selektora. I onda su tim cinile sve same igracke velicine Bodiroga i company ali nisu bili tim. Za utehu oni nisu prosli ni grupnu fazu u Novom Sadu. Ljudi setite se koliko su godina imali Kicanovic, Drazen Petrovic, Divac, Kukoc, Radja, i ostali koji su onda bili vrh pa cete shvatiti da to nema veze sa godinama sadasnjih ''zvezda''. Cast izuzetcima ali pola tima nije za ozbiljnu kosarku. ''Jokici'' nam nisu potrebni i to shvatite.
Kriticari
Kako smo mi srbi sad svi pametni ..a gdje bi ta pamet prije pa da osvijimo Zlato u Kini...vi koji pisete kritike ponasate se kao da ste vi perfektni u svom poslu a u stvari vjerujem da sve sto znate je da kritikujete druge a da nikad nista bitno niste postigli u zivot u..kosarkasi su jedino kriv sto su nas razmazili da uvijek moraju doc sa medaljom kao da oni nisu ljudi i da nemogu imati los dan ili turnir zvao se on i svjetsko prvenstvo.. brzo zaboravljate koliko su nas puta obradovali predstavili u svijetu na najbolji moguci nacin...moze li i treba li zbog jednog neuspjeha sve to zaboraviti...vi kriticari mozete ja nemogu i vjerujem da ce nas opet Jovic Micic Bogdanovic Lucic Jokic .... u buducnosti i te kako obradovali da cemo se radovati njihovim novi pobjedama...moja poruka kosarkasima je glavu gore ja vjerujem u vase mnogo bolje sutra uz vas sam i kad imate los dan/Turnier pa bilo to i svjetsko prvenstvo
Жељко Обрадовић
Обрад је Најбоље решење! Част изузетцима али ове НБА звезде и сасвежђе су подбацили, потребни су играчи из Домаће лиге који неће да осећају “притисак и трему” на терену, већ да гризу као Крокодили и мељу све пред собом!!
Trener- kljuc
Toliko dobrih trenera ..dovesti Kokoshkova
Misljenje
Nemamo dobre bekove a sa visokim igracima se ne moze protiv brzih ekipa.Treba se vratiti nasoj tradicionalnoj skoli baziranoj na brzini ,mastovitosti i izvrsnim bekovima.Sve drugo nije nama u krvi.
A sad Amerika!!!
Napokon! A pravo ponizenje samo sto nije stiglo
Ipak su prognoz bilo dobre
Ipak ćem oigrati protiv Amera ali ne za zlato nego za 5. mesto. Neka se sad pokažu koliko su dobri!
коментари