Ono što je za Trebinje Dučić, to je za Granadu Lorka. S tim što su Srbi mrtvog Dučića vratili u Trebinje 57 godina po njegovoj smrti, a Španci Lorku još nisu u Granadu – a prošlo je 78 godina. Bilo je to 1936 godine:

"Mrtav pade Federiko, Krv na čelu, olovo u utrobi.
Zločin se zbio u Granadi. Jadna Granada, njegova Granada..."

Aerodrom u Granadi, naravno, zove se: Federiko Garsija Lorka. I kad iz aviona izađete na teritoriju Federika Garsije Lorke dočeka vas jara; toplotna zavesa poznata Trebinjcima, iako još nemaju aerodrom: Jovan Dučić. Nije lako disati u Granadi u avgustu.

Dejan Bodiroga, poreklom i ne samo poreklom Trebinjac, mogao bi našim košarkašima da da savet kako da dišu po ovoj vrelini, ali da li može da im objasni i kako se igra na Svetskim prvenstvima? Ovo je treće Svetsko prvenstvo za najboljeg evropskog igrača svih vremena. Prva dva kao košarkaš vodio je našu reprezentaciju do zlata, a ovaj put kao potpredsednik Saveza ambicije su mnogo skromnije – ali nisu male.

Na osnovu prve utakmice protiv Egipta nije moglo da se vidi jesu li utemeljene. Tek protiv Francuza u nedelju videćemo sa čim smo došli pred svet.

Francuzi su u Granadi samouvereni. Kako i da ne budu kad im je premijer Španac. I kad su evropski prvaci. Njihovi navijači pevaju po gradu, a svaki tamnoputi će vam reći da će on na ovom prvenstvu zameniti Tonija Parkera.

Parkera, međutim, zamenjuju dva belca. Pre svega kreativni Uertel, ali snaga Francuza više nije na pleju. Ona je pod košem; tamo Boris Dijao, centar San Antonio Sparsa, ima svu slobodu i u duelu s njim videćemo imamo li četvorku odnosno da li je Šumadijski vihor, kako Muta Nikolić zove Stefana Birčevića, kadar da igra vrhunsku košarku. Sa Dijaom u paru igraju i Lovernj i Pjetrus, ali po protivnika je najgore kad igra Gober. Taj dečko rođen 1992, rastao je kao kod nas inflacija te godine pa sada izgleda kao apdejtovana, brža i pokretljivija verzija Bobana Marjanovića.

Uz poštovanje truda koji će protiv tog grmalja ulagati Raduljica, Raško, Krle i Štimac sutrašnja poslastica je duel na beku – najbolja evropska dvojka Nikolas Batum protiv buduće najbolje dvojke u Evropi Bogdana Bogdanovića.

Francuzi, koji su ovaj put umesto dresova poneli obične bele majice za spavanje, dakle mnogo su jaki, ali šta tek onda reći za Brazilce?

Sve je u Granadi zeleno.

"Zeleni vetar, zelene grane. Brod na moru i konj u planini."

I pivo je u Granadi zeleno. Zelena "Alhambra reserva 1925" je fantastična.

Ali, od svega zelenog najimpresivniji su bili košarkaši Brazila. Argentinski trener Ruben Manjano je u dresove zelenije od brazilske zastave obukao verovatno atletski najsuperiorniju ekipu na prvenstvu.

NBA zvezde Tijago Spliter, Nene Ilario i Anderson Varežao ne mogu stanu u reket, a i ako stanu nemoguće ih je izgurati odatle, svi odlično trče, odlično skaču a igrom diriguje njihov usvojeni sin, ili čovek koji bar tako izgleda, plejmejker Barselone Marselinjo Uertas.

Otprilike igra Brazila funkcioniše tako da gde ovaj plavušan okom tu ostali skokom, skok u napadu je već postao deo taktike a bezbednije se potući u faveli u Sao Paulu nego u njihovom raketu.

Tako su pretrčali i nadskakali Francuze i pokazali svima šta sve može Leteći cirkus Marselinja Uertasa.

Strahota.

"Pijani su žandarmi lupali na vrata.
Zeleno, volim te, zeleno!"