Kokošinjac bez kokošaka

One su mlađe od mene tri godine. Imam još jednu, koju, takođe, ne bih voleo da pominjem. Ona je starija od mene deset godina i zove se Severina. Studira u Hamburgu. Živim u Jabukovom, selu pored grada Dočeva gde idem u školu. U školi imam ovakve ocene: matematika - nula, pravopis - pet, geometrija - dvojka, književnost - četiri, fizičko - dva, hemija - trojka uz komentar: „Bila bi petica da nije digao kabinet u vazduh!" Streljaštvo - dvojka jer sam Živomira pogodio bazukom i sad je u invalidskim kolicima, istorija - pet, geografija - četiri uz komentar: „Ovaj učenik je na pitanje: „Gde se nalazi Grinič?", odgovorio: „U Berlinu, na Trgu zečeva!"

Poljoprivreda - petica, tehničko - pet, teleskopologija - pet. Dobra stvar u vezi moje ocene iz matematike je to što je nastavnik rekao da će da ponavlja onaj učenik koji ima jedinicu, a pošto ja imam nulu, neću ponavljati. Iz streljaštva imam lošu ocenu jer sam naopako okrenuo bazuku, a iza mene je stajao Žile i ja sam ga pogodio. Iz književnosti sam dobio četvorku jer je nastavnica zadala sastav: „Koje je najbolje mesto za život?" Počeo sam sa ovom rečenicom: „(psovka!)" Iz geografije mi se učinilo da me nastavnica pitala: „Gde se održava parada pisaca?", pa sam joj odgovorio: „Na Trgu zečeva!" Iz fizičkog imam dva jer sam kinuo, pa me je nastavnica stavila na klupu i napisala mi dvojku. Iz hemije mi je zaključena trojka zato što sam pomešao neke dve supstance i digao učionicu u vazduh!

(Odlomak iz knjige Danijela Ćorovića „Crveno svetlo")