Кокошињац без кокошака

Моје име је Дража и ја сам зец. Живим у Зецоленду, острву удаљеном педесет километара од Немачке.Не бих волео ово да спомињем, али имам шест досадних, веома досадних сестара.

Оне су млађе од мене три године. Имам још једну, коју, такође, не бих волео да помињем. Она је старија од мене десет година и зове се Северина. Студира у Хамбургу. Живим у Јабуковом, селу поред града Дочева где идем у школу. У школи имам овакве оцене: математика - нула, правопис - пет, геометрија - двојка, књижевност - четири, физичко - два, хемија - тројка уз коментар: „Била би петица да није дигао кабинет у ваздух!" Стрељаштво - двојка јер сам Живомира погодио базуком и сад је у инвалидским колицима, историја - пет, географија - четири уз коментар: „Овај ученик је на питање: „Где се налази Гринич?", одговорио: „У Берлину, на Тргу зечева!"

Пољопривреда - петица, техничко - пет, телескопологија - пет. Добра ствар у вези моје оцене из математике је то што је наставник рекао да ће да понавља онај ученик који има јединицу, а пошто ја имам нулу, нећу понављати. Из стрељаштва имам лошу оцену јер сам наопако окренуо базуку, а иза мене је стајао Жиле и ја сам га погодио. Из књижевности сам добио четворку јер је наставница задала састав: „Које је најбоље место за живот?" Почео сам са овом реченицом: „(псовка!)" Из географије ми се учинило да ме наставница питала: „Где се одржава парада писаца?", па сам јој одговорио: „На Тргу зечева!" Из физичког имам два јер сам кинуо, па ме је наставница ставила на клупу и написала ми двојку. Из хемије ми је закључена тројка зато што сам помешао неке две супстанце и дигао учионицу у ваздух!

 

(Одломак из књиге Данијела Ћоровића „Црвено светло")

број коментара 0 Пошаљи коментар