četvrtak, 22. dec 2011, 22:03
Da Možda Ne
Drama Laušević - merilo vremena
Tragična ispovest Žarka Lauševića, "Godina prođe, dan nikad", najtiražnija je knjiga u Srbiji ove godine.
Životna drama poznatog glumca, koji je počinio dva ubistva i ranjavanje, tema je ispovesti, koja nadilazi uloge koje je imao na filmu i u pozorištu. Pokrenute su bolne dileme o nasilju i pravu na odbranu i potrebi da čovek najpre osudi svoj zločin, a onda se suoči sa društvom u kome živi. Danas prognanik u dalekoj Americi, kažnjen sopstvenim životom, zemljom u kojoj je živeo i delom koje je učinio, progovorio je iz najdubljih potreba da samom sebi objasni šta se dogodilo jedne kobne noći, 30. jula 1993. godine.
Zašto su devedesete taj okidač puške iz prvog čina koja je morala da opali do kraja komada? Da li su epilog ove sudbine reči Lauševića: "Žaliće me tajno. Osuditi javno. Oprostiti kasno."? Zašto je Srbiju potresla ova ispovest? S druge strane, da li je naša javnost ostala ravnodušna pred dramom policajca iz Vlasotinca, Saše Živkovića koji je sebi oduzeo život, pošto je u saobraćajnoj nesreći teško povredio jednu ženu? Da li su ovi primeri savesti put na kojem naše društvo nalazi meru čovečnosti i pravde? Na Prvom programu RTS, u emisiji Da Možda Ne Olivere Kovačević, biće puštena izjava Žarka Lauševića iz Njujorka. U emisiji govore:
Branislav Lečić, glumac.
Borka Pavićević, dramaturg.
Zoran Milivojević, psihijatar.
Šta Srbija misli o sebi u emisiji "Da Možda Ne" Olivere Kovačević
Objavljujemo istraživanja javnog mnjenja, koje je specijalno za ovu emisiju uradio Istraživački centar RTS-a.
Laus
Divno si rekao o ZARKU . . .
U takvoj situaciji bi postupio ISTO svaki onaj ko ima brata . Tacno , to je bila borba
' COVJEKA I ZVERI ' ...
gerh svoj ponesi sam
nedostaje mi zaista kao veliki glumac ali svi nose svoje breme zivota zivota na svojim ledjima.
zarku
Jedan veliki deo nesrece je u tome sto kao sto je zarko bio nemocan da se odbrani od napada i nepravde i pre, i posle nemilog dogadjaja, isto tako su bili nemocni i ljudi koji bi mu u nekim srecnijim okolnostima oberucke pomogli.
treba procitati
Kako je ZL opisao u svojoj knjizi napadaci su bili pijani i nije bilo drugog nacina da se odbrane jer su ih mladici bacili na beton i poceli da sutiraju i onda u nagonu odbrane potegnuto je oruzje;I kako to obicno biva u epilogu se prica iskomplikuje kroz istrazni proces kroz sudjenje i dalje; Vazno je sto je objavljena knjiga-dirljivo i pokajnicko svedocenje iz jednog bezumnog vremena.
Nešto ne štima
Nakon što sam pročitao ove komentare i pogledao emisiju bio sa primoran da napišem svoje mišljenje jer ne shvatam da se dvostruko ubistvo i pokušaj trostrukog može tako lako opravdavati i ako ne smatram da treba žaliti napadače.
Ako je istina da je optuženi ispalio 13 metaka onda se postavlja logično pitanje zbog čega je morao da puca i na onog što mu napao brata? Da li je moguće da je taj koji mu je napao brata nije reagovao na toliko pucnjeva i da je nastavio napad na njegovog brata i da li je taj napad na njegovog brata mogao imati smrtan ishod?
tema sasvim nesto drugo
Tema je i jedno i drugo. Svi smo bili svjedoci bar jednom neke slicne situacije u tom vremenu, kada je zlo nadvladalo razum, kada je agresivna manjina u nedostatku licnih kvaliteta i sposobnosti vrsila teror nad prosjecnom i mirnom vecinom da bi sebe na neki nacin uzdigli iznad ostalih. Zarko je za njih bio poseban izazov obzirom na njegove kvalitete i popularnost. To dokazuje i ova i njegova ispovijest. Zarko je jedna casna i postena osoba.
А судови?
А судови,да ли су судови заиста објективни,непристрани?Па и те установе чине људи!
Zlocin i kazna
Hvala Zarku sto je imao hrabrosti da podeli svoju zivotnu pricu sa nama. Podjednako dobro pise kao sto glumi. Ali ako ostavimo umetnost na stranu, mislim da se ovakva situacija mogla dogoditi bilo kome od nas. Ako ste pazljivo procitali knjigu razumecete bolje i Zarkov karakter, i drustvo i vreme u kome se zlocin dogodio.Ako, kao golobradi mladic nije mogao da isprati devojku u drugi kraj grada a da ga ne presretne lokalna ekipa samo zbog toga sto je "usao na njihovu teritoriju", sta ocekivati kasnije? I kao sto negde neko napisa, moglo je sve da prodje sa tucom i modricom na celu. Moglo je. I da je srece da je tako i bilo. Ali devedesete su bile mracne i krvave. Neko postavi pitanje sta je on trazio u to doba noci u jednoj takvoj rupi? pa verovatno se kao Cetinjanin osecao slobodno u svom gradu, slobodan da ide kuda hoce. A danas, mnogo godina kasnije, sloboda ima sasvim drugo znacenje.
Просто питање
А да ли бисте Ви,господине "анонимусу из УСА",да сте којим случајем Жарко Лаушевић,и то баш тај који је учинио шта је учинио,поступили управо тако како мислите да би именовани требао учинити:појавити се на промоцији своје књиге?Било би заиста поштено од Вас да овдје прочитамо Ваш одговор.Хвала.
Podrska
I sto da kazem, eto iz te sredine sam, svjestan svega sto se desava i sto se desavalo.Sve je vec milion puta receno osim istine s druge strane.Cetinje je i moj grad, znam kako se osjeca covjek koji mu je svoj narod zatvorio vrata pred nos i proglasio ga "persona non grata".Mozda je vrijeme da se ti odeknes nas, zasluzili smo, odavno.Unistili smo sve sto je dobro, kvalitetno, pametno, sto je za nas unistit ljude, kvalitene, intelektualce, pisce, slikare, maciji kasalj. Mislim da bi trebao biti srecan sto nas nemas, ne ZNAM da si srecan sto nas nemas.Vrijeme ce pokazati. Imas moju podrsku u borbi "covjeka i zvjeri". Pozdrav iz Prijestolnice.
Da Možda Ne
Autor:
Olivera Kovačević
Kako živi Srbija? Šta nas deli, a šta ujedinjuje? Šta ne smemo da prećutimo? [ detaljnije ]
komentari