Трагична исповест Жарка Лаушевића, "Година прође, дан никад", најтиражнија је књига у Србији ове године.  

Животна драма познатог глумца, који је починио два убиства и рањавање, тема је исповести, која надилази улоге које је имао на филму и у позоришту. Покренуте су болне дилеме о насиљу и праву на одбрану и потреби да човек најпре осуди свој злочин, а онда се суочи са друштвом у коме живи. Данас прогнаник у далекој Америци, кажњен сопственим животом, земљом у којој је живео и делом које је учинио, проговорио је из најдубљих потреба да самом себи објасни шта се догодило једне кобне ноћи, 30. јула 1993. године.

Зашто су деведесете тај окидач пушке из првог чина која је морала да опали до краја комада? Да ли су епилог ове судбине речи Лаушевића: "Жалиће ме тајно. Осудити јавно. Опростити касно."? Зашто је Србију потресла ова исповест? С друге стране, да ли је наша јавност остала равнодушна пред драмом полицајца из Власотинца, Саше Живковића који је себи одузео живот, пошто је у саобраћајној несрећи тешко повредио једну жену? Да ли су ови примери савести пут на којем наше друштво налази меру човечности и правде? На Првом програму РТС, у емисији Да Можда Не Оливере Ковачевић, биће пуштена изјава Жарка Лаушевића из Њујорка. У емисији говоре:

Бранислав Лечић, глумац.

Борка Павићевић, драматург.

Зоран Миливојевић, психијатар.

Шта Србија мисли о себи у емисији "Да Можда Не" Оливере Ковачевић