Tog toplog majskog dana ratnog proleća 1999. godine avioni bombarderi NATO-a, koji su pripadali nemačkoj vojsci, bombardovali su most u Varvarinu oko 13 časova i 25 minuta. Most je bombardovan u dva navrata, sa dve rakete. Ubijeno je 10 civila. Povređeno je ukupno 30 ljudi, sve civili, od kojih je 17 zadobilo teške telesne a 13 lakše telesne povrede.

Vazdušni napad na most izvršen je na pravoslavni praznik Svetu Trojicu i pijačni dan, kada se u blizini mosta nalazilo preko 1.000 ljudi. U prvom napadu život su izgubile tri osobe, a najmanje pet osoba je povređeno. Iako je most već bio srušen, avioni NATO-a su se, pet minuta kasnije vratili i izvršili drugi napad ispalivši još dve rakete koje su usmrtile sedam i teško povredile još dvanaest civila koji su u međuvremenu došli kako bi pomogli povređenima u prvom napadu. Tela većine ubijenih bila su raskomadana.

"Naša patnja je sada i vaša, postali ste deo naše sudbine, oprostite nam na tome" rekla je Gabrijeli Senft, autorki knjige "Meta –Varvarinski most" Gordana Stanković iz Varvarina pre pet godina, dodavši da je već godinama proleće za nju najgore godišnje doba. Uoči godišnjice tog sudbonosnog dana oseća nepodnošljiv pritisak. Njena kći Milica će u maju navršiti osamnaest godina. Radost povodom punoletstva ove divne devojke Gordana ne može da podeli s mužem. Ubijen je na Varvarinskom mostu 30. maja 1999.

Glavna svrha ove knjige tekstualnih i fotografskih svedočanstava žrtava bombardovanja čiji je autor novinarka i fotoreporter Gabrijela Senft je širenje istine o Varvarinu. U drugom izdanju knjige koja je objavljena na nemačkoj jeziku u Nemačkoj, a sada na 20-godišnjicu i u izdanju RTS Izdavaštva prevedena na srpski, objavljeni su i podaci kojima u prvom izdanju nije bila posvećena pažnja. Aktivnosti mirovnog pokreta, knjiga, izložbe i susreti sa Varvarincima imali su ohrabrujući odjek prethodnih godina. Predočivši ih javnosti, autorka želi da doprinese borbi protiv ravnodušnosti i nepravde. Ovu knjigu Gabrijela Senft doživljava kao manifest protiv rata. Slučaj "Varvarinski most" tako ostaje aktuelan.

Nameran i svestan ratni zločin

"Rat je najviši vid terora" bile su uvodne reči Gabrijele Senft za zbirku dokumenata "Varvarinski most" objavljenu prvi put 2002. godine, na nemačkom jeziku To je i dan-danas njeno najdublje uverenje. Ubijanje civila na Varvarinskom mostu, po njenom mišljenju, nipošto nije bila neizbežna "kolateralna šteta" u vojnom sukobu, već namerno i svesno počinjeni ratni zločin. Cilj tog napada bilo je širenje straha među srpskim stanovništvom, u skladu sa američkom vojnom doktrinom "šok i strah" (Shock and Awe).

Gabrijela Senft je zajedno sa humanitranom organizacijom "Majke protiv rata", doputovala iz Nemačke u Srbiju u konvoju nemačke mirovne misije 23. aprila 1999. godine. Ujutru, posle uništenja zgrade RTS-a, pridružila se Beograđanima u Tašmajdanskom parku i zapanjeno stajala na nekoliko metara udaljenosti od razrušene zgrade gde su tela šesnaestoro ubijenih radnika i dalje bila pod ruševinama.

Među okupljenim građanima bile su jedna srpska profesorka nemačkog jezika i jedna studentkinja koja je živela u Nemačkoj, ali nije mogla da podnese da bude tamo dok NATO bombarduje njen narod. Te 1999. godine Gabrijela Senft izveštavanje o tim ljudima, o žrtvama i onima koji su neposredno preživeli rat, doživela je kao svoju dužnost. Posle Beograda odlazi u gradove koji su bili meta NATO vojske te godine, a potom zatečena "slučajem" bombardovanjem Varvarina redovno posećuje ovo mesto i porodice žrtava.

Podrška Varvarincima 

Prvu knjiga pod naslovom "Varvarinski most" objavila je u izdanju Scheunen-Verlag Kückenshagen. Ta mala izdavačka kuća je objavljivala dela autora koji se protive duhu vremena. Knjigu, koja sadrži svedočenja žrtava NATO-a, Senftova je sastavila i kao podršku Varvarincima u sudskom postupku protiv Nemačke. Nije bilo potrebno samo pružiti detaljan opis zločina, već i tim ljudima obezbediti finansijska sredstva za sudski proces.

Bez podrške mnogih nemačkih građana, koji su na račun za donacije uplatili pozamašnu sumu novca za troškove sudskog postupka, žrtve agresije NATO-a iz Varvarina ne bi bile u mogućnosti da podnesu tužbu. U tu svrhu su od 2001. godine u organizovane najrazličitije manifestacije, poput humanitarnih koncerata, javnih čitanja, pozorišnih predstava... Nemoguće je ovde navesti sve aktivnosti, ali se ističu takozvane "devojke s karanfilima" iz Frajberga, koje su za Varvarince napravile bukete karanfila i lično ih donele u Srbiju.

Sastavljena je, takođe, zbirka pesama u znak solidarnosti sa Varvarincima. Ratni zločin u Varvarinu je prikazan u pesmama i na slikama. Izložba fotografija Gabrijele Senft snimljenih neposredno posle bombardovanja pod naslovom "Varvarinski most" postavljana je od 2001. godine u kulturnim ustanovama, školama, oblasnim skupštinama, crkvama i na javnim mestima širom Nemačke, Austrije i Češke. 

Sudski postupak je trajao jedanaest godina i 2013. neuspešno je okončan. Posle trećeg odbijanja tužbe, Ustavni sud je u septembru 2013. stavio tačku na ovaj proces. Uložena žalba nije prihvaćena i potvrđene su sve prethodne odbijajuće presude.

Da li onda ima smisla ponovo, svim mogućim sredstvima, usmeriti pažnju javnosti na bombardovanje mosta u Varvarinu 30. maja 1999? Autorka tu dilemu nema, a potpuno ju je otklonio nekadašnji gradonačelnik Varvarina i jedan od podnosilaca tužbe. Njegova kći Sanja, kojoj je tada bilo petnaest godina, ubijena je na mostu. Rekao je "Važno je da ljudi čuju istinu o NATO agresiji."

Biografija Gabrijele Senft

Rođena je 1949. u gradiću Belcig u Istočnoj Nemačkoj. 

Posle položene mature i volonterske prakse u državnoj novinskoj agenciji ADN u Berlinu upisuje studije novinarstva na Univerzitetu Karl Marks u Lajpcigu. Studirala je do 1975. a iz hobija bavila se fotografijom i muzikom. Hobi je pretvorila u profesiju, pa se kao foto-reporter specijalizovala za oblast kulturne politike.

Od 1975. do 1990. radila je novinar za agenciju ADN i otada živi u Berlinu, potom nastavlja rad u dnevnom listu Junge Velt. Od 1993. radi kao slobodni foto-reporter za levičarske pokrete i izdavačke kuće.

Borbu protiv ratova i fašizma smatra svojim najvažnijim zadatkom.

Činjenica da je Nemačka 1999. prvi put posle pada fašističkog režima svoje vojnike poslala u agresorski rat protivan međunarodnom pravu, bila je za Senftovu, kako ističe u knjizi, "dovoljno užasna kao i to što nemačka vlada nije izvukla pouke iz prošlosti". Priključuje se inicijativi "Majke protiv rata" pokrenutoj 1999. godine. Majka je dvojice sinova.

U vreme rata, u aprilu 1999. sto trideset mirovnih aktivista doputovalo je u Beograd. Tokom tog putovanja autobusom, na potezu od Subotice do Beograda, nastale su prve fotografije objavljene u knjizi "Meta", a imeđu ostalih i fotografija na zadnjim koricama te knjige i slika pozorišta. Dana, 24. aprila 1999. ispred mesta na kome je RTS prethodne noći bombardovan, a potresni trenuci provedeni na tom mestu nikad nije zaboravila. Tada se u njoj javila težnja da u Nemačkoj, iznova izvešta o NATO agresiji, koja je trajala 78 dana i noći. Zbog toga 1999. godine još dva puta dolazi u Jugoslaviju i obilazi Ćupriju, Pančevo i Kragujevac. Aprila 2001. sa advokatom stiže u Varvarin i zapisuje razgovor sa žrtvama ratnog zločina počinjenog 30. maja 1999. Odlučuje da ih podrži u pokretanju sudskog procesa za naknadu štete. U julu 2001. u Varvarinu provodi nedelju dana i odlučuje da napravi zbirku dokumenata o sudbini žrtava NATO bombardovanja. Fotografije Varvarina, objavljene u knjizi, nastale su 2001. i tokom godina koje su usledile. 

Gabrijela Senft je sudbine Varvarinaca pratila preko deset godina. Tokom sudskih rasprava, u druženjima, a gotovo svake godine je zajedno sa njima 30. maja na komemoraciji kod Spomenika žrtvama na Varvarinskom mostu.