Nije bilo lako Teu i drugarima da "smire" Salina i društvo, ali je bilo zasluženo. Osim pobede, dobili smo džokera u Simonoviću, pokretača kad ne ide u liku Milosavljevića i konačno od Ercega videli ono zbog čega je i poveden na Evrobasket.

Sigurno je uticaja na igru Đorđevićevog tima imala i promena ambijenta i prelazak iz ušuškane berlinske arene u prohladnu dvoranu na stadionu u Lilu. Tako je bar rekao naš centar Miroslav Raduljica, koji se ipak dovoljno ugrejao na terenu i ubacio 27 poena, najviše na prvenstvu.

Igra nije bila baš za pamćenje, ali ćemo sa ovog meča svakako zapamtiti podatak da su srpski igrači imali fenomenalnih 30 asistencija, naspram 13 protivnika, i još jednom pokazali da timskom igrom i prilagođavanjem mogu da reše svaki problem na terenu.

Našim igračima sledi pauza od dva dana pred meč četvrtfinala u kojem ipak neće biti novog okršaja sa starom mušterijom, Hrvatskom, već sa nezgodnim Česima koji su predvođeni Janom Veselim prosto razmontirali "kockaste" u nedeljnom matineu u Lilu.

Kontrolisali su plavi meč 35 minuta, jednog trenutka podigli razliku na 30 poena i, čini se, rutinski je sačuvali do kraja, za vrednu, zasluženu i istorijisku pobedu. Neće nam biti lako protiv njih, ali o tom meču i Češkom timu ćemo tek pričati u danima pred nama.

Kišni dan u Lilu lepšim je, pogotovo za mnogobrojne litvanske navijače, učinio neverovatni Jonas Mačijulis, koji je partijom karijere slomio otpor i srušio san Gruzina i našeg Igora Kokoškova.

Spomenimo na kraju i Italijane, koji su bez većih problema slomili otpor Izrealaca, u čijim je redovima najbolji i najefikasniji bio novi plej beogradske Crvene zvezde Gal Mekel. Po onom što je pokazao, biće dostojna zamena Markusa Vilijamsa. Kako je rekao, jedva čeka da dođe u Beograd.