Lil - grad simpatičan, stadion (pre)velik

Nakon metropole kakav je Berlin, selidba u Lil donela je nešto mirnije dane. Grad koji je, čini mi se, više belgijski nego francuski, veliki je površinski iako u njemu živi svega 250.000 ljudi. Ipak, još skoro osam puta toliko gravitira ka ovom centru severne pokrajne "Pa de kale".

Kroz grad protiče reka Deul, a neke od znamenitosti ovog simpatičnog mesta su "statua Boginje", zgrada Privredne komore i teatar "Sebastopol".

Kako smo zbog praćenja Evrobasketa bili prilično vezani za stadion "Pjer Murua", koji se nalazi na nekih 10 kilometara od centra, više sam upoznao taj novi deo grada koji nosi naziv Vilnev Dask (Villeneuve-d'Ascq), gde je ovaj velelepni objekat smešten. Što se jela tiče, dok boravite u Lilu morate makar jednom probati tradicionalni "Velš".

Inače, ne mogu a da ne spomenem utisak da mi se često činilo da sam u Belgiji a ne u Francuskoj, najviše zbog ponude piva i čokolada gde prevagu imaju proizvodi iz komšiluka.

Do gradskog jezgra se stiže metroom, koji ovde funkioniše sjajno. Kompozicijama, koje su unutra prilično uske i tesne, niko ne upravlja (potpuno automatizovan sistem) i one u stanice dolaze bukvalno na svaka 2-3 minuta. Sve funkcioniše zaista besprekorno.

Posebnu energiju gradu daju mnogobrojni studenti sa svih strana Evrope i sveta. Uglavnom su smešteni u kampusu koji je na desetak minuta peške od stadiona. Tu imaju gotovo sve neophodne uslove i infrastrukturu za život i svoj akademski rad, ali u onaj noćni provod moraju u centar.

Grad je veoma dobro povezan sa okolnim većim gradovima, pa "te-že-ve" vozom za nekih 60 minuta stižete do Brisela ili Pariza, dok je London na svega dva i po sata putovanja.

Vreme je vrlo promenljivo i karakteristično za ovaj deo zemlje. Prilično hladno i kišovito za naše poimanja septembra. Tokom trajanja takmičenja temperatira nije prešla 20. podeok.

Sam stadion ima sve ono što moderan sportski objekat može da pruži - veliki komfor, veliki broj ulaza, vrhunske uslove i sve moguće prateće sadržaje.

Oko stadiona su mnogobrojni štandovi za hranu i piće, a u ponudi dominiraju pomfrit i sendviči. Pivo je, kao i mnogo stvari ovde, skupo za naše prilike - minimum 5 evra za pola litra točenog.

Uslovi za rad medija su pristojni, s obzirom  da je mnogo toga improvizovano i montažnog tipa.

Moram da kažem da i pored spektakla koji pravi više od 20.000 ljudi i što su zabeležene neke impresivne brojke u posetama, uz dužno poštovanje prema svima - stadion nije mesto za košarku! Njoj je mesto u dvorani, ne u privremenoj već normalnoj, toploj, ušuškanoj...