Није било лако Теу и другарима да "смире" Салина и друштво, али је било заслужено. Осим победе, добили смо џокера у Симоновићу, покретача кад не иде у лику Милосављевића и коначно од Ерцега видели оно због чега је и поведен на Евробаскет.

Сигурно је утицаја на игру Ђорђевићевог тима имала и промена амбијента и прелазак из ушушкане берлинске арене у прохладну дворану на стадиону у Лилу. Тако је бар рекао наш центар Мирослав Радуљица, који се ипак довољно угрејао на терену и убацио 27 поена, највише на првенству.

Игра није била баш за памћење, али ћемо са овог меча свакако запамтити податак да су српски играчи имали феноменалних 30 асистенција, наспрам 13 противника, и још једном показали да тимском игром и прилагођавањем могу да реше сваки проблем на терену.

Нашим играчима следи пауза од два дана пред меч четвртфинала у којем ипак неће бити новог окршаја са старом муштеријом, Хрватском, већ са незгодним Чесима који су предвођени Јаном Веселим просто размонтирали "коцкасте" у недељном матинеу у Лилу.

Контролисали су плави меч 35 минута, једног тренутка подигли разлику на 30 поена и, чини се, рутински је сачували до краја, за вредну, заслужену и историјиску победу. Неће нам бити лако против њих, али о том мечу и Чешком тиму ћемо тек причати у данима пред нама.

Кишни дан у Лилу лепшим је, поготово за многобројне литванске навијаче, учинио невероватни Јонас Мачијулис, који је партијом каријере сломио отпор и срушио сан Грузина и нашег Игора Кокошкова.

Споменимо на крају и Италијане, који су без већих проблема сломили отпор Изреалаца, у чијим је редовима најбољи и најефикаснији био нови плеј београдске Црвене звезде Гал Мекел. По оном што је показао, биће достојна замена Маркуса Вилијамса. Како је рекао, једва чека да дође у Београд.