Španska istrajnost, francuske brojke za ponos

"Furija" je jedina selekcija koja je formu podizala ulaskom u završnicu šampionata i bila najbolja kada je bilo najpotrebnije - u mečevima za medalju.

Nisu blistali u Berlinu – porazili su ih "orlovi" i "azuri", a da je Denis Šruder bio sigurniji sa linije slobodnih bacanja, sada bismo možda o Špancima pisali kao o razočaranju prvenstva. Ipak nije, pa su Španci "preživeli" i živeli do poslednje bitke, za njih trijumfalne.

Istina, imali su najboljeg igrača šampionata u svom najboljem izdanju. Jer ono što je Pau Gasol prikazao u 16 dana takmičenja na 39. šampionatu Evrope jeste, jednom rečju, fenomenalno.

Španci su tako nastavili trend koji su pokrenuli 1999. godine – da na svakom Evrobasketu stignu minimum do polufinala i osvoje minimum četvrto mesto. Ne treba prenebregnuti ni podatak da su od osvajanja prve titule u Poljskoj 2009. samo jednom završili na nižem stepeniku od najvišeg.

Litvanci su bili tvrdi, spremni i konstantni, što im je ovoga puta bilo dovoljno za evropsko srebro i olimpijsku vizu. Dakle, i dalje su u vrhu i opravdano o svojoj zemlji govore da je "zemlja košarke".

Mi i dalje možemo o našoj domovini da govorimo isto, samo bez medalje u džepu. Igrali smo dopadljivu, efikasnu i modernu košarku u Berlinu, ali, evidentno, pali nakon selidbe u Lil.

Međutim, nije vreme za još jedan naš nacionalni sport – "pljuvanje". Naravno, treba kritikovati ono što jeste za kritiku i što je potrebno popraviti, pre svega fizičku i mentalnu snagu i njeno tempiranje za samu završnicu.

Uostalom, pad forme i nedostatak svežine koštao nas je poraza od Litvanije i glavnog cilja – direktnog plasmana u Rio. Kasnije smo izgubili i medalju, ali je ostvaren bar onaj najniži postavljeni cilj – obezbeđeno je mesto u olimpijskim kvalifikacijama. Još kada bi se "van terena" izborili da ih odigramo kod kuće...

Francuzi takođe nisu izdržali pritisak i ostali su bez toliko željenog zlata. Ipak, medalju su pred svojom publikom u Lilu ipak osvojili, čisto da mogu i rezultatski ovaj Evrobasket da okarakterišu kao, koliko-toliko, uspešan.

Finasijski su pak odlično prošli i zaradili ozbiljan novac (pominje se suma od 17 miliona evra). Tri puta su na Stadionu "Pjer Moroa" rušili dvoranski rekord u poseti na prvenstvima Evrope i privukli dvostruko više gledalaca nego Slovenija pre dve godine.

Kad je reč o iznenađenju šampionata, tu treba pre svega izdvojiti Čehe, koji su sjajnim partijama Veselog i Satornaskog došli do visokog sedmog mesta i kvalifikacija za OI. Svojim nastupom na turniru mogu biti zadovoljni i u Letoniji, Gruziji, Finskoj, a pogotovo na Islandu, čiji su igrači i navijači bili pravo osveženje Evropskog prvenstva.

Među razočaranjima svakako treba pomenuti Grke, koji ponovo nakon odlične grupne faze staju na prvoj eliminacionoj prepreci, i Turke, koji ni pored silnih ulaganja na mnogim poljima, opet nisu uspeli da urade nešto konkretno. Hrvati takođe nisu opravdali snagu sastava "sa papira". Razočarale su i neke igračke zvezde, poput Batuma, Spanulisa, Bogdanovića, pa i Novickog.

Sledeće prvenstvo Starog kontinenta biće održano 2017. godine i biće poslednje pre velikih promena u FIBA kalendaru i sistemu takmičenja.

Postoji velika mogućnost da ponovo bude organizovano u više od jedne države domaćina, s obzirom na to da su se gospoda Demirel i Novak pohvalno izrazili o ovogodišnjem eksperimentu. Ono što je sigurno – biće uslišene molbe igrača i trenera da bude više dana za odmor tokom turnira, koji je ovoga puta bio zaista prenaporan, ne samo za košarkaše.