Geri Lineker će opet biti mnogo citiran: "Fudbal je divna igra u kojoj učestvuju 22 igrača i u kojoj uvek pobeđuju Nemci". Čuvena izreka se "izlizala" od upotrebe, ali malo-malo, pa je opet aktuelna. Engleski as je bio pravu, ja nisam kada sam na početku ovog serijala prognozirao da će titula ostati u Južnoj Americi.

Argentina nije bila daleko, pala je časno, ali opet je na snazi bio "zakon jačeg", tema kojom sam se bavio u tekstu objavljenom 5. jula. Kada odlučuju nijanse, tas na vagi uvek pretegne na stranu mentalno jačeg, fizički spremnijeg, onog sa dužom tradicijom, sa većim fudbalskim potencijalom, sa stabilnijom ekonomijom, mentalitetom pobednika koji se takođe stiče, da ne kažem uči.

U finalu gotovo sve od navedenog bilo je na strani Nemaca, Argentinci su imali samo svoj neiscrpni talenat, ali ovoga puta to nije bilo dovoljno. Drugi put zaredom imali smo produžetak na mundijalu, drugi put je odlučen jednim golom, skoro u istom minutu. Inijesta je u Johanesburgu Španiji doneo trijumf u 116. minutu, Gece majstorskim golom četvrtu titulu Nemcima u 113.

Ko dobro pamti i pasionirano prati fudbal setiće se igrača Nemačke koji su 2009. postali prvaci Evrope do 21 godine pod vođstvom nekadašnjeg centarfora Horsta Hrubeša. U timu koji je sa 4:0 pobedio Englesku u Malmeu igrali su Nojer, Humels, Boateng, Kedira, Ozil (MVP turnira) i Hovedes, šestorica koji su sinoć postali seniorski prvaci sveta.

Nemačka je sa tom generacijom osvojila evropske titule do 17, 19 godina i 21 godinu, a sve je počelo godinu ili dve pre Mundijala 2006. u Nemačkoj kada je federacija tražila najbolji program za dugoročni razvoj fudbala. Nemački stručnjaci obišli su Evropu i svet, zaključili da je španski model rada sa mladima najbolji i prionuli na posao. Nikud nisu žurili, nisu menjali selektora kada nisu osvajali titule i sada su nagrađeni.

Iza titule stoji 25.727 klubova sa 6,7 miliona registrovanih igrača, 171.567 ekipa u svim kategorijama, sa preko milion žena u 13.420 klubova. Takođe, tu su stadioni sa "pet zvezdica", hiljade travnatih terena, desetine hiljada školovanih trenera, adekvatna medicinska služba, kulturni navijači koji pune tribine jer je utakmica fešta, a ne rizik, fudbal je daleko najzastupljeniji sport u medijima a „Bundes-liga" jedan od boljih izvoznih proizvoda...

Na drugoj strani imamo Argentinu sa klubovima koji duguju više od 300 miliona dolara, sa gotovo privatnom federacijom na čijem je čelu od 1979. (od vremena vojne hunte) Hulio Grondona koga optužuju sa korupciju i nepotizam (njegov sin je selektor ekipe do 17 godina) ali on opstaje. Na stadionima i ulicama mnogo je incidenata, violentne navijačke grupe, poznate kao "baras bravas", deluju u saradnji sa upravama klubova, a jedina politika je prodati što pre igrača bilo kog uzrasta, čim se pojavi prva ponuda. U takvoj situaciji Argentina je uradila i više nego što je mogla, pre svega zahvaljujući požrtvovanju, talentu i patriotizmu svojih igrača.

Finale jeste uspeh, ali pamte se pobednici. „Drugi znači biti prvi među poslednjima", kaže Žoze Morinjo u knjizi Misli o sportu.

Poređenje se samo nameće, pametnom neće biti teško da izabere put koji treba slediti, naravno u skladu sa mogućnostima. Argentina ovako živi poslednjih tridesetak godina, Brazil tek treba da se navikne na svoju fudbalsku dekadenciju. Argentinci nisu osvojili titulu od 1993. kada su bili prvaci Južne Amerike. Otad su igrali na šest mundijala, pet Kopa Amerike i dva Kupa federacija. Na drugoj strani, Nemci su od 2012, kada su poraženi u polufinalu Evropskog prvenstva , odigrali 29 utakmica, dobili su 20, sedam igrali nerešeno i samo dve izgubili.

U subotu sam u španskim novinama pročitao opširan intervju sa Zikom koji je ,praktično, potvrdio mnoge teze iz jučerašnjeg teksta. Rekao je da u Brazilu ne postoji škola za trenere, ni metod rada. On je svoju trenersku diplomu dobio u Japanu. "Nismo u toku, ne pratimo svetska zbivanja jer verujemo da smo najbolji i da sve znamo. Treba da obujemo sandale skromnosti i priznamo da ima onih koji znaju više od nas i koji mogu da nas nečemu nauče", rekao je Ziko. Kao prvu meru predlaže uvoz trenera.

Tehnička komisija FIFA nije se proslavila odlukom da se za najboljeg igrača prvenstva izabere Leo Mesi. Nije problem u tome što MVP nije iz pobedničkog tima jer su se slične stvari događale i u prošlosti, ali izraz lica samog Mesija u trenutku primanja trofeja jasno je govorio da ni on sam ne veruje da je trofej stigao u prave ruke.

Igrao je dobro na početku šampionata, dao četiri gola, ali u drugom delu nije mogao da napravi razliku. Nije bio loš, ali nije bio najbolji. Gospodi iz FIFA ne bi pala kruna sa glave da su trofej dali, recimo, Hamesu Rodrigezu, gotovo jedinoj pravoj "desetki" na ovom Mundijalu.

Uostalom, po statističkim parametrima koji imaju zvanični karakter jer su objavljeni na stranici FIFA, najbolji je Nemac Toni Kros, a Mesi nije ni u "idealnih jedanaest" jer su u napadu Benzema i Roben, na sredini Kros, Oskar, Hames Rodrigez i Snajder, a pozadi Tijago Silva, Stefan de Vrij, David Lopez i Mats Humels. Na golu je, naravno, Nojer.

Ovaj tim potvrđuje da je „statistika tačan zbir pogrešnih činjenica" jer ne razumem kako u najboljem timu mogu da budu dva štopeta Brazila koji je primio 14 golova, najviše od svih domaćina šampionata, 10 na dve poslednje utakmice.

Finalnim mečom stavljena je tačka na takmičenje koje je počelo 15. juna 2011. kvalifikacionom utakmicom Monserat–Belise (2:5). Odigrane su ukupno 884 utakmice na kojima su pala 2.522 gola. Učestvovale su 203 zemlje, a Evropa je treći put zaredom odnela titulu, prvi put na tlu Južne Amerike. U ukupnom bilansu Evropa sada vodi protiv Južne Amerike sa 11:9.

U celini, šampionat je zaslužio "dobru trojku" jer je od početne "petice" u završnici pao na "dovoljan 2", ali mu "srednja ocena" ipak daje karakter solidnosti. Sa nestrpljenjem ćemo čekati novi sastanak 2018. u Rusiji.

Ovim tekstom završavam serijal, uz zahvalnost RTS-u za priliku da sa posetiocima sajta podelim neke svoje utiske iz Brazila i sa Mundijala. Hvala čitaocima koji su proteklih 35 dana pratili i komentarisali moje tekstove, posebno onima koji su dobronamerno ispravljali poneku grešku.

Do neke sledeće prilike, srdačan pozdrav.