Fifa je juče objavila deset kandidata za najboljeg igrača Mundijala u Brazilu kome će pripasti trofej "Zlatna lopta Adidasa", trojicu kandidata za najboljeg golmana koji će osvojiti "Zlatne rukavice" i trojicu kandidata za najboljeg mladog igrača.

Tehničku komisiju Fife koja odlučuje o najboljima čine Žerar Ulije (Francuska), Raul Arijas (Meksiko), Gabrijel Kalderon (Argentina), Riki Herbert (Novi Zeland), Abdel Husein (Sudan), Ka Ming Kvok (Hong Kong), Jon Lupesku (Rumunija), Hines Melendez Sotos (Španija), Cunejasu Mijamoto (Japan), Sandej Oliseh (Nigerija), Miksu Patelainen (Finska), Haime Rodrigez (Salvador) i Teodor Vajtmor (Jamajka).

Priznajem da, osim za Žerara Ulijea, nisam čuo za ostale, ali nema razloga da se sumnja u njihovu stručnost. Posle finala objaviće ko je bio MVP šampionata, odnosno najbolji golman i najbolji mladi igrač. Kandidati su sledeći:

Igrači:

Anhel di Marija, Leo Mesi i Havijer Maskerano (Argentina), Mats Humels, Toni Kros, Filip Lam i Tomas Miler (Nemačka), Nejmar (Brazil), Arjen Roben (Holandija) i Hames Rodrigez (Kolumbija).

Golmani:

Kejlor Navas (Kostarika), Manuel Nojer (Nemačka) i Serhio Romero (Argentina).

Najbolji mladi igrač:

Memfis Depaj (Holandija), Pol Pogba (Francuska), Rafael Varan (Francuska).

Fifa zvanično dodeljuje trofej najboljem igraču od 1982, a od tada priznanje su dobili:

1982. - Paolo Rosi (Italija);

1986. - Maradona (Argentina);

1990. - Skilači (Italija);

1994. - Romario (Brazil);

1998. - Ronaldo (Brazil);

2002. - Oliver Kan (Nemačka);

2006. - Zinedin Zidan (Francuska);

2010. - Dijego Forlan (Urugvaj).

Od osam MVP samo su trojica bila iz selekcije koja je osvajala titulu (Rosi, Maradona, Romario), od ostale petorice neki nisu stizali ni do finala (Skilači, Forlan), trojica jesu (Ronaldo, Kan, Zidan). Drugim rečima, titula ne garantuje da će najbolji igrač biti iz pobedničke reprezentacije.

Termin MVP je iz košarke, ali fudbal dugo neguje tradiciju izbora najboljeg igrača s tim što do 1982. ona nije imala zvanični karakter. Najboljeg su, uglavnom, birali novinari, oko nekih godina bilo je polemike, ali u većini izvora kao najbolji fudbaleri šampionata od 1930. do 1982. vode se sledeći fudbaleri:

1930. - Hose Nasazi (Urugvaj);

1934. - Đuzepe Meaca (Italija);

1938. - Leonidas da Silva (Brazil);

1950. - Zizinjo (Brazil);

1954. - Ferenc Puškaš (Mađarska);

1958. - Didi (Brazil);

1962. - Garinča (Brazil);

1966. - Bobi Čarlton (Engleska);

1970. - Pele (Brazil);

1974. - Johan Krojf (Holandija);

1978. - Mario Kempes (Argentina).

Sedmorica su bili šampioni sveta: Nasazi (nedavno sam se u Montevideu, u Muzeju fudbala na stadionu "Sentenario", slikao pored njegovog portreta), Meaca, Didi, Garinča, Čarlton, Pele i Kempes, četvorica nisu (Leonidas, Zizinjo, Puškaš i Krojf). Oko Puškaša 1954. i Krojfa 1974. nije bilo dileme, Leonidas je 1938. blistao uprkos ranom ispadanju Brazila, a 1950. titula je mogla da pripadne i Urugvajcu Skijafinu. Ukupno je 11-8 za šampione sveta, ali praksa pokazuje da igrači poraženog finaliste, pa i polufinaliste, imaju sasvim solidne šanse.

Ipak, rekao bih da su četiri Nemca i tri Argentinca, učesnici finala, u prednosti. Nejmar je, zbog povrede, malo igrao, Kolumbija Hamesa Rodrigeza je ispala u četvrtfinalu, Roben ima nešto bolje šanse, ali u polufinalu se nije video. Sva je prilika da će titulu najboljeg poneti neko od sedmorice nominovanih (ukoliko Di Marija uopšte bude igrao), onaj ko u finalu pokaže najviše. Mesi, za sada, nije u prvom planu, ali šta ako da dva gola i reši finale? Uvek se najviše pamti ono poslednje i najvažnije. Maskerano, pa i Di Marija, u proseku su više zaslužni za plasman Argentine u finale, ali u fudbalu je kao u dobrom vesternu: "mrtvi" se broje na kraju.

Fifa je, na izvestan način, u kontradikciji sama sa sobom jer je Tehnička komisija objavila 10 kandidata od kojih su po statistici "Kastrol indeks" u prvih 10 samo petorica: Kros (prvi), Roben (treći), Tomas Miler (sedmi), Hames Rodrigez (deveti) i Nejmar (deseti).

Najbolje da sami izberete igrača koji vam se najviše dopao...

Oko golmana je, verujem, manje dilema. Osim ako ne napravi neki kardinalni kiks u finalu, verujem da je trofeju najbliži Nojer. Neki su možda bolji paraderi od njega (Navas, Kejlor), ali Nojer je oličenje racionalnosti, a povrh svega sjajno igra nogama.

Što se najboljeg mladog igrača tiče, nemam favorita. Zapravo, najbolji je Hames Rodrigez, ali je sa 22 godine "prestareo". Možda je Holanđanin Memfis Depaj u maloj prednosti jer ima utakmicu više i šansu da osvoji bronzanu medalju.

PS

Vidim da je moj jučerašnji tekst o "desetkama" izazvao dosta reagovanja. Hvala svima koji se javljaju, naročito onima koji ispravljaju greške ili nepreciznosti. Jasno je da Ronaldinjo i Kaka nisu mogli 2006. da nose dve "desetke", Kaka je - kao što je već primećeno - igrao sa brojem osam, "desetku" je dobio u Južnoj Africi. Neki od pomenutih igrača nisu bili majstori sredine terena već klasični napadači, ali naveo sam ih kao ilustraciju ko je sve nosio "desetku" na prethodnim mundijalima. A neke majstore sam svakako zaboravio. U odsustvu Necera, Frančeskolija, Maradone, Valderame, Rivalda, Zidana, Stojkovića, Ronaldinja, Kake "mislioca" i ostalih rado bih sa "desetkom" na leđima gledao golgetere poput Harsta, Kempesa, Linekera, Larsena ili Ovena, ali ni njih nema...