Poslednja stvar koju sam mogao pomisliti jeste da ću jednog dana osetiti sažaljenje prema brazilskom fudbalu! Završnica tekućeg Mundijala izazvala je taj čudan osećaj jer saželjevati Brazilce zbog fudbala je kao da neko žali Škote što prave loš viski, Kanađane što su zaboravili da igraju hokej, Švajcarce zbog neukusnog sira ili čokolade ili što Srbi ne prave rakiju kao nekad...

Taj osećaj saželjenja koji, verujem, nisam osetio samo ja, to je najteži poraz Brazila. Gubili su na mundijalima i ranije, ali nikada nisu bili tako nemoćni, apatični, bezidejni, bez asova koji su ih oduvek krasili. U vreme mog dečaštva, do kraje pedesetih, pojam za lep fudbal bili su Mađari, od 1958. i trijumfa u Švedskoj primat su preuzeli Brazilci i kada ste nekome hteli da date kompliment rekli biste - "Igraju kao Brazilci".

Sada smo stigli do negacije, do apsurda da poslednje dve utakmice Brazila mogu komotno da se pokazuju početnicima u fudbalskim školama na časovima na kojima bi tema bila "Kako ne treba igrati".

Neverovatno je da igrač iskustva Davida Lopeza u onakvom položaju tela, kada je po zakonu fizike jasno da loptu ne može da se izbaci iz 16 metera, umesto da je svesno šalje u korner nesvesno namešta volej Blindu. Faul Tijaga Silve nad Robenom (bez obzira na to što je začet van 16 metara) školski je primer kako takav prekršaj ne treba praviti. Na sredini terena nije bilo ni "pola ideje", a bez nje nema ni napada.

Zašto je Brazil tako nisko pao? Ovo što sledi je samo subjektivno viđenje situacije, bez pretenzija da sam u svemu u pravu:

STIL: Brazil odavno ne liči na sebe, od devize "Žogo bonito" (Lepa igra) po kojoj je bio prepoznatljiv i na kojoj mu je zavideo ceo fudbalski svet nije ostalo ništa. Taj stil je kritikovan posle Mundijala u Španiji 1982. kada su Ziko, Sokrates, Falkao, Eder, Toninjo Serezo, Dirseu, Roberto Dinamita i drugi "umrli u lepoti" i nisu stigli ni do polufinala.

Kada je Brazil sa Pareirom na klupi 1994. osvojio titulu prvaka sveta igrom koja je bila više pragmatična (ali i sa asovima kakvi su bili Romario ili Bebeto) nego lepa, bilo je definitivno gotovo sa lepršavim stilom, mada su neki kasniji majstori individualnim talentom povremeno podsećali na izvorni brazilski fudbal.

TRENERI: Za stil su krivi treneri. Nedavno sam u Brazilu od jednog brazilskog kolege čuo da danas brazilska deca više uče kako da spreče gol nego kako da ga daju. Ko su danas najpoznatiji brazilski treneri? Skolari i Pareira su prošlost, bili su selektori na četiri od šest poslednjih mundijala. Koji brazilski treneri rade u inostranstvu, u velikim klubovima?

Luksemburgo je prošao kroz Real Madrid a da nije ostavio bilo kakav trag... Argentinci, Kolumbijci i Nemci su u Brazilu imali po nekoliko selektora na klupama različitih selekcija, čak je i Bosna imala dvojicu, a Brazilci samo Skolarija, koga je očito pregazilo vreme.

Kombinacija menjanja stila i nedostatak većeg broja vrhunskih trenera dovela je do hiperprodukcije osrednjosti na račun superstarova. Posle svega viđenog, ne mogu da razumem da u ovakvom Brazilu nema mesta za Ronaldinja, Kaku ili Robinja. Ne za svu trojicu istovremeno, ali bar za jednog od njih.

To kaže i Amarildo, zvezda Mundijala u Čileu 1962. Tada se Brazilcima desilo isto što i sada - povredio se Pele, kao sada Nejmar. Ali, imali su asove na klupi, Amarildo je bio jedan od njih. Uskočio je i zablistao, uz Garinču bio je najzaslužniji za odbranjenu titulu.

PREPOTENCIJA. Brazilci su, bar do ovog šampionata, bili zaljubljeni u sebe i svoj fudbal i nikada nisu ni pomislili da bi, možda, neki inostrani selektor mogao da vrati ono, ili bar deo, što se poslednjih godina, i decenija, izgubilo. "Nemamo šta da učimo od drugih. Uvek smo bili najbolji jer smo imali najbolje trenere na svetu", tvrdio je Hose Marija Marin, predsednik Brazilske fudbalske konfederacije, kada se 2012. pričalo da bi Pep Gvardiola mogao na klupu Brazila.

LIGA: Prema statistici Međunarodnog udruženja za statistiku i istoriju sporta (IFFHS), brazilska liga je druga u svetu po kvalitetu, ali činjenice govore suprotno. Sa prosekom od 12.504 gledalaca po meču, Brazil zauzima 18. mesto. U Španiji je prosečna poseta 28.616, a veći prosek imaju lige u Ukrajini, Japanu, Australiji, SAD, Rusiji... Stadioni su popunjeni jedva sa 34 odsto kapaciteta. Poslednjih godina neke zvezde već pri kraju karijere, vraćaju se u Brazil, ali mnogo više igrača odlazi.

Brazil je i dalje najveći izvoznik fudbalera (mada mu se Argentina sasvim približila sa blizu 2.000 dozvola za odlazak u prošloj godini), a razni menadžeri vrebaju talente i pune glavu dečacima i njihovim roditeljima bajkama o sjajnim karijerama u inostranstvu. Ako se još dodaju česti incidenti na stadionima eto razloga za malu posetu i odsustvo dece na tribinama jer roditelji ne žele ništa da rizikuju. U tekućem šampionatu Brazila, prekinutom zbog Mundijala, prosek golova bio je samo 2,14 po utakmici, najgori u poslednjih 20 godina.

Holanđanima svaka čast za visok sportski moral, za pronađenu motivaciju u utakmici koju niko ne želi, ali koja, po meni, ipak ima smisla jer u svim sportovima postoji "treće mesto", a u kolektivnim do njega se stiže u meču poraženih polufinalista. Holanđani odlaze kući kao treći i neporaženi (pet pobeda i dva remija), ali nisu prvi kojima je to pošlo za rukom.

Isto je uradio baš Brazil 1978. kada je u prvoj fazi imao pobedu i dva remija, a u drugoj dve pobede i remi, ali je ostao drugi jer je Argentina napunila Peru sa 6-0 u jednoj sumnjivoj utakmici i ušla u finale dok je Brazil igrao za treće meste i osvojio ga pobedivši Italiju sa 2-1.

Ti mečevi za treće mesto gotovo nikada nisu razočarali i obično su obilovali golovima. Najviše ih je bilo 1958. kada je Francuska pobedila Nemačku sa 6-3. Brazil je 1938. pobedio Švedsku sa 4-2, isto kao Francuska Belgiju 1986, nekoliko puta bilo je 3-2. Utakmice za treće mesto nisu igrane samo 1930. (poraženi polufinalisti bili su Jugoslavija i SAD) i 1950. (završnica je bila mini-liga sa četiri selekcije).

Nisam zaboravio da se danas igra finale, ali šta reći? Da je Nemačka favorit? Okej, jeste, ali sklon sam da poverujem Sesaru Luisu Menotiju koji je juče u autorskom tekstu za madridski As napisao da će "Argentina biti veoma težak rival Nemačkoj" uz napomenu da "Sabelja tokom šampionata našao balans u igru" i da je "De Mikelis rešio probleme u odbrani". Iskusni trener misli da "način igre Nemaca omogućava Mesiju da nađe prostor".

Videćemo koliko je bio dobar prognozer.