Dakle, u polufinalu Brazil protiv Nemačke. Finale pre finala? Možda, ali sačekajmo današnje dve četvrtfinalne utakmice, dosadašnji učinak Holanđana (više) i Belgijanaca (malo manje) ne sme da ih u prognozama stavi u favorite drugog reda. Nemačka je pobedila Francusku, a Brazil Kolumbiju i, reklo bi se, nametnuo se zakon jačeg, logika (ipak) boljeg, mada su Kolumbijci u finišu pokazali da su zasluženo bili u četvrtfinalu. Slika Felipea Skolarija koji traži od sudije da svira kraj najveće je priznanje Kolumbiji. Brazil je odigrao, čini mi se, najbolju utakmicu do sada i izgleda da diže formu u pravi čas. Francuzi su me razočarali, delovali su kao limitirani tim protiv koga Nemačka nije imala mnogo problema da sačuva minimalno vođstvo. Porazi u prošlosti očito nisu mogli da inspirišu Francuze, kao da je navika pobeđivanja (Nemaca) trajnija karakteristika.

Druga utakmica bila je mnogo bolja od prve, dinamičnija, sa više tempa, na kraju i sa više golova, ali i sa nekoliko grešaka španskog sudije Velaska Karbalja, koji je morao da isključi Žulija Sezara kod penala, a u prvom poluvremenu je oštetio Kolumbijce ne ponovivši slobodni udarac sa 18 metara kada je jedan brazilski igrač bio dva metra ispred "živog zida" i telom blokirao šut. Nije prvi, a verovatno ni poslednji put da sudije na ovom šampionatu pomažu domaćinu.

Golovi "blizanci"

Uprkos pomoći sudije, ne mislim da je pobeda Brazila nezaslužena. Igrao je bolje 80 minuta, Kolumbijci su ipak ušli u meč sa dozom respekta, da ne kažem straha, pred imenom protivnika. Prvi gol Brazila bio je kopija gola koji je dat Čileu, samo su se zamenili strelci, štoperi David Luiz (pre neki dan) i Tijago Silva (sinoć). Neverovatna sličnost akcije (korner, skok, prebacivanje lopte ka drugoj stativi gde utrčava odbrambeni igrač i šalje loptu u praznu mrežu) ukazuje da nije reč o slučajnosti. Drugi gol Brazila bio je isključivo delo Davida Luiza, majstorski izveden slobodan udarac, lopta koja "propada" i završava ispod prečke.

Kolumbija je zaigrala na sve ili ništa tek posle 0-2, gol iz penala Hamesa Rodrigesa dao joj je nadu, ali bilo je premalo vremena mada su navijači Brazila desetak minuta "umirali" od straha. Rodrigez je golom sa penala stigao do šestog pogodaka na Mundijalu, ali nećemo ga više gledati. Danas ćemo znati da li će ga pratiti Mesi, Roben, Van Persi...

Ulaskom Brazila u polufinale šampionat je, što se domaćina tiče, u najvećoj meri spasen. Brazil više ne može da doživi debakl, eventualni poraz u polufinalu (ili finalu) biće neuspeh, svakako bolan, ali nikako i bruka. Groznica koja traje od 12. juna produžava se, najmanje, do 8. jula, dana u kome se igra prvi polufinalni meč. I to kakav! Zemlja (Nemačka) koja je bila 13 puta u polufinalu, tri puta prvak sveta, četiri puta vicešampion protiv zemlje (Brazil) koja je bila pet puta prvak sveta, dva puta vicešampion i 11 puta u polufinalu.

U prilog Brazilu ide istorija. U stogodišnjoj istoriji samo je tri puta izgubio kod kuće, poslednji put od Perua na Kopa Amerika 1975 (0-3). Međutim, na drugoj strani biće Nemci, uvek spremni da naprave podvig.

Čudo u Bernu

Slučajno ili ne, Nemci u svoje 13. polufinale ušli 4. jula, na dan u kome su 1954. osvojili prvu titulu prvaka sveta! U finalu su pobedili velikog favorita Mađarsku sa 3-2 u utakmici koja je u istoriji fudbala poznata kao „Čudo u Bernu".

Evo te priče. Mađarska je u Švajcarsku stigla kao dvostruki olimpijski šampion (1948. u Londonu i 1952. u Helsinkiju), sa jednim od najboljih timova u istoriji fudbala. Godinu dana ranije, u novembru 1953, Mađari su na Vembliju preslišali i fudbalski ponizili Engleze, bilo je 6-3 za Puškaša i drugove.

Mađari su sjajno počeli prvenstvo. U grupi su prvo tukli Južnu Koreju sa 9-0, pa SR Nemačku - koja se prvi put posle Drugog svetskog rata koji je izazvala pojavila na Fifinom takmičenju - sa 8-3 u meču u kome je Kočiš dao četiri od svojih 11 golova na tom šampionatu. Nemci su zbog tog poraza morali da igraju majstoricu sa Turskom, pobedili su sa 7-2 i prošli u četvrtfinale, u kome su pobedili Jugoslaviju sa 2-0, a u polufinalu su bili bolji od Austrije - 6-1.

Mađari su na putu do finala prvo nadmašili Brazil sa 4-2 (Kočiš 2, Hidegkuti, Lantos-Đalma Santos, Žulinjo za Brazil), u polufinalu su bili bolji od Urugvaja (takođe 4-2, uz dva nova pogotka Kočiša, plus Cibor i Hidegkuti, dok je oba gola za Urugvaj dao Hohberg), a onda je, 4. jula 1954. pred 62.472 gledaoca na stadionu Vankdorf u Bernu odigran finalni meč.

Pričalo se da je Ferenc Puškaš, najbolji igrač Mađarske, povređen i da nije trebalo da igra, ali želja da primi pehar i bude prvak sveta bila je jača od logike. Kada je baš Puškaš u šestom minutu doveo Mađare u vođstvo, a Cibor dva minuta kasnije povisio na 2-0, svi su pomislili da će Nemci proći kao u prvom meču. Ali Morlok je u 10. minutu smanjio na 1-2, a Helmut Ran, fatalan za Jugoslaviju u četvrtfinalu, izjednačio je na 2-2 već posle 18 minuta igre. Mađari su napadali, ali je Toni Turek na golu Nemaca činio čuda. I kako to obično biva, tim koji nije iskoristio šanse bio je kažnjen - Helmut Ran je u 84. minutu dao pobedonosni gol. Ubrzo je sudija Vilijam Ling iz Engleske odsvirao kraj, a legendarni nemački selektor Sep Herberger našao sa na rukama svojih igrača... Tada se, posle "Čuda u Bernu", prvi put posle rata negde van Nemačke intonirala himna "Dojčlan iber ales..."

Nemci su tada počeli seriju uspeha na svetskim prvenstvima i nikada više nisu ispali pre četvrtfinala. Sa takvom prošlošću i istim mentalitetom Nemci će 8. juna izaći na megdan Brazilcima, u meču koji će biti najatraktivniji od početka Mundijala. Na terenu će biti fudbalska istorija sa osam titula prvaka sveta.