U nedelju na Prvom programu RTS u 20 časova premijerno će biti prikazana prva od deset epizoda serije Radoša Bajića "Ravna gora", jedan od najambicioznijih i najzahtevnijih poduhvata naše nacionalne televizije koja je zajedno sa produkcijskom kućom "Kontrast studio" za nešto više od godinu dana, sa ekipom od preko pet stotina filmskih radnika, stvorila dramsku seriju koja odaje počast slobodarskim težnjama našeg naroda "ma kako on u Drugom svetskom ratu bio organizovan".

Među dve stotine likova, koje su odigrala najpoznatija glumačka imena, ali i mladi glumci čija će karijera zahvaljujući ovoj seriji dobiti ogroman zamajac, ispričana je i priča o porodici Taralić iz sela Planinica podno Ravne gore koji imaju dva sina: vojnika i radnika u industrijskoj Rakovici. Njihova sudbina i muke su metafora kolektivne nesreće srpskog naroda...

U seriji se pojavljuju i likovi autentičnih ličnosti: kralja Petra Drugog, generala Dušana Simovića i Bore Mirkovića, Draže Mihajlovića, Milana Nedića, Tita, Davorjanke Paunović, Slobodana Penezića...

Radoš Bajić je veliku pažnju poklonio glumačkoj podeli tako da su ti likovi, osim umetničkom kreacijom i odličnom maskom, "pogođeni" i po fizičkoj sličnosti... Već prva epizoda koja prati prelomna dešavanja 5. i 6. aprila 1941. osvetljava neke manje poznate istorijske činjenice.... Razgovaramo sa Radošem Bajićem i predlažemo mu da da „uputstva za gledanje serije" koja će, sasvim izvesno, postići rekordnu gledanost ali i izazvati brojne reakcije.

- Ako treba da dam konkretna uputstva "Ravna gora" je igrana serija, ne bih rekao istorijska, jer bi to podrazumevalo doslovno pridržavanje svih istorijskih fakata. Osnovna stvar je da ova serija ne otkriva nikakve istorijske tajne već priča o onome što se u najvećoj meri dobro zna, ali govori ravnopravno i o dugo zabranjivanoj i skrivanoj istorijskoj istini zbog koje su ljudi decenijama bili po zatvorima, porodice šikanirane i na razne načine upropašćene...

Ja, kao autor, nijednom rečju ne donosim sud već ostavljam gledaocu da stvori sopstvenu sliku i izvuče zaključke o tome šta nam se dogodilo 1941. godine.

Tri razloga

O tome kako su izgledale prve reakcije na "Ravnu goru" Radoš Bajić nam kaže:

- Kada smo krenuli 24. jula 2012. da radimo na ovom projektu, tačnije kada se pojavila vest da kreće snimanje, dogodio se najveći udar onih koji su bili uživaoci u konceptu jednostrane istorije, koji su skočili, misleći da Radoš Bajić snima seriju u kojoj će se u prvom kadru pojaviti četnici sa zamašćenim bradama, radenicima preko grudi i noževima u rukama, koji će početi da kolju...

Onima koji su se od starta identifikovali kao neprijatelji našeg projekta, kažem da smo čestita srca i otvorene duše ušli u ovaj projekat. Mislili su da će ova serija biti deo državnog projekta koji ima za cilj rehabilitaciju pukovnika Draže Mihailovića. Međutim "Ravna gora" je hronika, epopeja, ciklus od deset jednočasovnih epizoda prvog dela trilogije koja obuhvata period od 1941. do 1945. godine i koja ima ambiciju da sve od početka Drugog svetskog rata u Srbiji prikaže iz drugačijeg ali realnog ugla, istorijski utemeljenog.

Ona tretira vrlo kratak istorijski period od 5. aprila do 13. maja 1941. godine kada jedan pukovnik Vojske Kraljevine Jugoslavije, Dragoljub Mihailović rođen u Ivanjici, kojeg je početak rata zatekao u istočnoj Bosni, nije želeo da siđe u Jaruge gde su bili Nemci, da ga razoružaju i skinu mu epolete, već je išao obodom šuma, po vrletima, u želji da se ne preda i da pokuša da sačuva vojničku čast.

Serija "Ravna gora" kreće od globalnih geopolitičkih okolnosti u kojima se našla Kraljevina Jugoslavija, i pratidva važna toka. Jedan je istorijski, gde smo veoma odgovorno, konsultujući stručnjake, bili u obavezi da događaje i ličnosti prikažemo faktografski tačno a drugi deo čine svi likovi koji su plod mašte i prava autora da napravi junake koji će kao simbol naroda, osetiti na svojoj sudbini tok istorijskih dešavanja.

Šta ga je navelo da krene u realizaciju ovog, u svakom pogledu, zahtevnog projekta, Bajić objašnjava:

Prilika, privilegija i odgovornost

- Postoje moralni, profesionalni i lični razlozi zbog kojih sam prihvatio da ovo radim. Osećam dužnost da naglasim da je ideju da se ovaj projekat radi kao programsko opredeljenje javnog servisa, dao Aleksandar Tijanić. Jer, ako je "Selo gori, a baba se češlja" moja zamisao, "Ravna gora" nije, a imao sam moralne, profesionalne i lične razloge.

Svestan ogromne odgovornosti, svih mogućih problema koje sam imao radeći ovu seriju, i one koje ću tek imati, na neki način sam dužan, zbog poverenja koje mi je ukazano, da budem prvi scenarista i reditelj koji je dobio priliku da rasterećeno od ideoloških zabrana, odgovorno pristupim istoriji mog naroda i da pri tom, definišem da to što radim pripada svima nama i da zato trpim i pokude a nadam se i neku pohvalu.

Moj drugi profesionalni motiv je, nastavlja Radoš Bajić, da posle četrdeset godina bavljenja ovim poslom, moj prvi odglumljeni kadar na televiziji bio je u seriji Brace Sljepčevića "Đavolje merdevine" 1973. a koru sam probio sa glavnom ulogom u Bulajićevom filmu "Sarajevski atentat, prilika kakvu malo ko može da dobije jer sam u najtežim okolnostima sa velikim restrikcijama i pogledima popreko jer "trošimo pare", dobio privilegiju i odgovornost da načinim ovu seriju koja je kruna moje karijere.

Imam i duboko lični razlog: želeo bih da dam doprinos nečemu što se zove bolje razumevanje i veće međusobno poštovanje našeg naroda. Da pokušam da učinim nešto da se srpski narod pomiri, da priznamo ono što smo loše uradili. Ako živimo u lažima sedamdeset godina, to je strašno a kada budemo skinuli sa sebe taj balast, moći ćemo da oprostimo sebi ali i da oprostimo drugima.

Živim u ubeđenju da, kako su ti udari na mene na početku snimanja bili siloviti, a kako se približilo emitovanje, bilo bi za očekivati da su sve jači, ali nisu. Zašto?! Jer postoji i takva scena u kojoj seoski učitelj Živadin zaljubljen u lepu mladu devojku, stavlja na njen dlan zvezdu petokraku i kaže joj: "Čuvaj je pa kad bude došlo vreme, nek' zasija na tvom čelu".

Pa nisam ja jednoumna budala koja će se razračunavati sa emocijama i duhovnim nasleđem miliona ljudi. Kako vreme ide, istina, i univerzalno sagledavanje kolektivne nesreće biće sve jasniji. Da sam hteo da karikiram partizanski pokret sigurno je da ulogu Tita ne bih poverio odličnom i omiljenom glumcu Draganu Bjelogrliću!

U nastavku ovog projekta, koji će se tek snimati, uložiću svu svoju energiju da pokažem, da uz to što su nas vekovima napadali i gazili drugi, da li smo baš mi morali jedni protiv drugih? A strahota rađanskog i bratoubilačkog rata je toliko velika da mi se, danas kad vidim scene nasilja na fudbalskom derbiju, ledi krv u žilama. Jer i to je rat, ali kontrolisan, na tribinama.