У недељу на Првом програму РТС у 20 часова премијерно ће бити приказана прва од десет епизода серије Радоша Бајића "Равна гора", један од најамбициознијих и најзахтевнијих подухвата наше националне телевизије која је заједно са продукцијском кућом "Контраст студио" за нешто више од годину дана, са екипом од преко пет стотина филмских радника, створила драмску серију која одаје почаст слободарским тежњама нашег народа "ма како он у Другом светском рату био организован".

Међу две стотине ликова, које су одиграла најпознатија глумачка имена, али и млади глумци чија ће каријера захваљујући овој серији добити огроман замајац, испричана је и прича о породици Таралић из села Планиница подно Равне горе који имају два сина: војника и радника у индустријској Раковици. Њихова судбина и муке су метафора колективне несреће српског народа...

У серији се појављују и ликови аутентичних личности: краља Петра Другог, генерала Душана Симовића и Боре Мирковића, Драже Михајловића, Милана Недића, Тита, Даворјанке Пауновић, Слободана Пенезића...

Радош Бајић је велику пажњу поклонио глумачкој подели тако да су ти ликови, осим уметничком креацијом и одличном маском, "погођени" и по физичкој сличности... Већ прва епизода која прати преломна дешавања 5. и 6. априла 1941. осветљава неке мање познате историјске чињенице.... Разговарамо са Радошем Бајићем и предлажемо му да да „упутства за гледање серије" која ће, сасвим извесно, постићи рекордну гледаност али и изазвати бројне реакције.

- Ако треба да дам конкретна упутства "Равна гора" је играна серија, не бих рекао историјска, јер би то подразумевало дословно придржавање свих историјских факата. Основна ствар је да ова серија не открива никакве историјске тајне већ прича о ономе што се у највећој мери добро зна, али говори равноправно и о дуго забрањиваној и скриваној историјској истини због које су људи деценијама били по затворима, породице шиканиране и на разне начине упропашћене...

Ја, као аутор, ниједном речју не доносим суд већ остављам гледаоцу да створи сопствену слику и извуче закључке о томе шта нам се догодило 1941. године.

Три разлога

О томе како су изгледале прве реакције на "Равну гору" Радош Бајић нам каже:

- Када смо кренули 24. јула 2012. да радимо на овом пројекту, тачније када се појавила вест да креће снимање, догодио се највећи удар оних који су били уживаоци у концепту једностране историје, који су скочили, мислећи да Радош Бајић снима серију у којој ће се у првом кадру појавити четници са замашћеним брадама, раденицима преко груди и ножевима у рукама, који ће почети да кољу...

Онима који су се од старта идентификовали као непријатељи нашег пројекта, кажем да смо честита срца и отворене душе ушли у овај пројекат. Мислили су да ће ова серија бити део државног пројекта који има за циљ рехабилитацију пуковника Драже Михаиловића. Међутим "Равна гора" је хроника, епопеја, циклус од десет jедночасовних епизода првог дела трилогије која обухвата период од 1941. до 1945. године и која има амбицију да све од почетка Другог светског рата у Србији прикаже из другачијег али реалног угла, историјски утемељеног.

Она третира врло кратак историјски период од 5. априла до 13. маја 1941. године када један пуковник Војске Краљевине Југославије, Драгољуб Михаиловић рођен у Ивањици, којег је почетак рата затекао у источној Босни, није желео да сиђе у Јаруге где су били Немци, да га разоружају и скину му еполете, већ је ишао ободом шума, по врлетима, у жељи да се не преда и да покуша да сачува војничку част.

Серија "Равна гора" креће од глобалних геополитичких околности у којима се нашла Краљевина Југославија, и пратидва важна тока. Један је историјски, где смо веома одговорно, консултујући стручњаке, били у обавези да догађаје и личности прикажемо фактографски тачно а други део чине сви ликови који су плод маште и права аутора да направи јунаке који ће као симбол народа, осетити на својој судбини ток историјских дешавања.

Шта га је навело да крене у реализацију овог, у сваком погледу, захтевног пројекта, Бајић објашњава:

Прилика, привилегија и одговорност

- Постоје морални, професионални и лични разлози због којих сам прихватио да ово радим. Осећам дужност да нагласим да је идеју да се овај пројекат ради као програмско опредељење јавног сервиса, дао Александар Тијанић. Јер, ако је "Село гори, а баба се чешља" моја замисао, "Равна гора" није, а имао сам моралне, професионалне и личне разлоге.

Свестан огромне одговорности, свих могућих проблема које сам имао радећи ову серију, и оне које ћу тек имати, на неки начин сам дужан, због поверења које ми је указано, да будем први сценариста и редитељ који је добио прилику да растерећено од идеолошких забрана, одговорно приступим историји мог народа и да при том, дефинишем да то што радим припада свима нама и да зато трпим и покуде а надам се и неку похвалу.

Мој други професионални мотив је, наставља Радош Бајић, да после четрдесет година бављења овим послом, мој први одглумљени кадар на телевизији био је у серији Браце Сљепчевића "Ђавоље мердевине" 1973. а кору сам пробио са главном улогом у Булајићевом филму "Сарајевски атентат, прилика какву мало ко може да добије јер сам у најтежим околностима са великим рестрикцијама и погледима попреко јер "трошимо паре", добио привилегију и одговорност да начиним ову серију која је круна моје каријере.

Имам и дубоко лични разлог: желео бих да дам допринос нечему што се зове боље разумевање и веће међусобно поштовање нашег народа. Да покушам да учиним нешто да се српски народ помири, да признамо оно што смо лоше урадили. Ако живимо у лажима седамдесет година, то је страшно а када будемо скинули са себе тај баласт, моћи ћемо да опростимо себи али и да опростимо другима.

Живим у убеђењу да, како су ти удари на мене на почетку снимања били силовити, а како се приближило емитовање, било би за очекивати да су све јачи, али нису. Зашто?! Јер постоји и таква сцена у којој сеоски учитељ Живадин заљубљен у лепу младу девојку, ставља на њен длан звезду петокраку и каже јој: "Чувај је па кад буде дошло време, нек' засија на твом челу".

Па нисам ја једноумна будала која ће се разрачунавати са емоцијама и духовним наслеђем милиона људи. Како време иде, истина, и универзално сагледавање колективне несреће биће све јаснији. Да сам хтео да карикирам партизански покрет сигурно је да улогу Тита не бих поверио одличном и омиљеном глумцу Драгану Бјелогрлићу!

У наставку овог пројекта, који ће се тек снимати, уложићу сву своју енергију да покажем, да уз то што су нас вековима нападали и газили други, да ли смо баш ми морали једни против других? А страхота рађанског и братоубилачког рата је толико велика да ми се, данас кад видим сцене насиља на фудбалском дербију, леди крв у жилама. Јер и то је рат, али контролисан, на трибинама.