Potera za nebeskim princem

Rodio se onda kada ga više niko nije očekivao i kada su mu roditelji već zašli u, za ono vreme, ozbiljne godine. Iako su se dugo nadali i želeli još jednog sina, veliki župan Stefan Nemanja i njegova žena Ana primili su dolazak svog najmlađeg deteta kao poseban blagoslov i uslišenje dugih molitvi. Ono što tada nisu znali je da će stremiti carstvu nebeskom, a ne ovozemaljskom.

Prema njegovom biografu Domentijanu, već samo njegovo ime dato na rođenju obeležilo je njegov put i duhovno uzrastanje – Rastislav Rastko Nemanjić. Kažu da je uživao veliku ljubav i pažnju roditelja. Stefan Nemanja je u to vreme pitanja mača sve više poveravao starijim sinovima Stefanu i Vukanu i okretao se čitanju i molitvama, stvarajući tako uzor najmlađem Rastku.

Odrastajući na dvoru, Rastko je od najranijih dana bio okružen učiteljima koji sa dolazili sa raznih strana, iz Carigrada, Soluna, Dubrovnika, Venecije... Sticao je obrazovanje koje je počivalo na staroslovenskoj pisanoj reči, učio teologiju, didaktiku, dolazio u dodir sa raznim jezicima i kulturama, ali to nije isključivalo ni praktične, državničke discipline jer se od budućeg princa očekivalo da vlada kako duhom, tako i umom. Diplomatija, zakoni, način funkcionisanja države, umeće pregovaranja, vojevanja, te razne dvorske ceremonije, sve ne bi li se pripremio za ono što ga u budućnosti čeka.

Već sa 15 godina dobio je na upravljanje humsku oblast, svoj dvor, lokalnu vlastelu, podanike... Međutim, iako zvanično upravnik te oblasti, iz očevog dvora odlazio je tek povremeno. Kada je navršio 17 godina, roditelji su ga pozvali da mu saopšte da je vreme za ženidbu, ali je mladi princ već tada bio čvrsto rešen da svoj život posveti nečemu mnogo važnijem.

Uprkos svojim mladim godinama, njegova želja da se preda Bogu i molitvi nije bila hir, a sudbina uredi da baš u to vreme na dvor njegovog oca dođe jedna grupa svetogorskih kaluđera. Prepoznavši priliku da ostvari svoju sudbinu i svestan da iz roditeljskog doma u manastir ne može otići sa blagoslovom, Rastko se odluči na malo lukavstvo.

Pod izgovorom da ide u lov, uspeo je da se iskrade od ostatka pratnje i pridruži monasima koji su ga čekali na unapred dogovorenom mestu. Isprva, svi su mislili da se možda izgubio negde u planini, ali je Stefan Nemanja ubrzo shvatio kuda se Rastko zapravo zaputio.

Ljut zbog njegovog postupka, Stefan Nemanja odluči da organizuje poteru sastavljenu od svojih najboljih ljudi, da pronađu i vrate odbeglog princa. Nije trebalo mnogo da se mu se utvrdi trag i potera dođe do Svete Gore, gde se Rastko krio u ruskom manastiru Svetog Pantelejmona. Svestan da će morati da se povinuje očevoj želji, Rastko se preko noći zamonašio i mimo uobičajenog protokola. Videvši da pred sobom umesto princa sada imaju Božjeg čoveka, na koga se ovozemaljski, državni zakoni ne mogu primeniti, potera se morala vratiti praznih ruku.

Vreme će pokazati da ono što je Stefan Nemanja želeo da učini sa srpskim zemljama i ujedini ih, uradiće i Sava time što će postati duhovni ujedinitelj svog naroda, čime je pokazao da je zapravo zaokružio očevu misiju o jednom narodu na svojoj zemlji, sa svojom kulturom i svojom crkvom kao okriljem.