Потера за небеским принцем

Свестан да из родитељског дома у манастир не може отићи са благословом, Растко се ослучи на мало лукавство.

Родио се онда када га више нико није очекивао и када су му родитељи већ зашли у, за оно време, озбиљне године. Иако су се дуго надали и желели још једног сина, велики жупан Стефан Немања и његова жена Ана примили су долазак свог најмлађег детета као посебан благослов и услишење дугих молитви. Оно што тада нису знали је да ће стремити царству небеском, а не овоземаљском.

Према његовом биографу Доментијану, већ само његово име дато на рођењу обележило је његов пут и духовно узрастање – Растислав Растко Немањић. Кажу да је уживао велику љубав и пажњу родитеља. Стефан Немања је у то време питања мача све више поверавао старијим синовима Стефану и Вукану и окретао се читању и молитвама, стварајући тако узор најмлађем Растку.

Одрастајући на двору, Растко је од најранијих дана био окружен учитељима који са долазили са разних страна, из Цариграда, Солуна, Дубровника, Венеције... Стицао је образовање које је почивало на старословенској писаној речи, учио теологију, дидактику, долазио у додир са разним језицима и културама, али то није искључивало ни практичне, државничке дисциплине јер се од будућег принца очекивало да влада како духом, тако и умом. Дипломатија, закони, начин функционисања државе, умеће преговарања, војевања, те разне дворске церемоније, све не би ли се припремио за оно што га у будућности чека.

Већ са 15 година добио је на управљање хумску област, свој двор, локалну властелу, поданике... Међутим, иако званично управник те области, из очевог двора одлазио је тек повремено. Када је навршио 17 година, родитељи су га позвали да му саопште да је време за женидбу, али је млади принц већ тада био чврсто решен да свој живот посвети нечему много важнијем.

Упркос својим младим годинама, његова жеља да се преда Богу и молитви није била хир, а судбина уреди да баш у то време на двор његовог оца дође једна група светогорских калуђера. Препознавши прилику да оствари своју судбину и свестан да из родитељског дома у манастир не може отићи са благословом, Растко се одлучи на мало лукавство.

Под изговором да иде у лов, успео је да се искраде од остатка пратње и придружи монасима који су га чекали на унапред договореном месту. Испрва, сви су мислили да се можда изгубио негде у планини, али је Стефан Немања убрзо схватио куда се Растко заправо запутио.

Љут због његовог поступка, Стефан Немања одлучи да организује потеру састављену од својих најбољих људи, да пронађу и врате одбеглог принца. Није требало много да се му се утврди траг и потера дође до Свете Горе, где се Растко крио у руском манастиру Светог Пантелејмона. Свестан да ће морати да се повинује очевој жељи, Растко се преко ноћи замонашио и мимо уобичајеног протокола. Видевши да пред собом уместо принца сада имају Божјег човека, на кога се овоземаљски, државни закони не могу применити, потера се морала вратити празних руку.

Време ће показати да оно што је Стефан Немања желео да учини са српским земљама и уједини их, урадиће и Сава тиме што ће постати духовни ујединитељ свог народа, чиме је показао да је заправо заокружио очеву мисију о једном народу на својој земљи, са својом културом и својом црквом као окриљем.

број коментара 0 Пошаљи коментар