TV lica: Aleksandar Filipović

Mnogo toga se promenilo, pre svega u porodičnom životu kada je iznenada preminula njegova supruga i kada je ostao sam da brine o sinu Vladimiru. Otišao je sa televizije i nastavio karijeru radio-emisijom Subota sa Sašom, a razgovor snimljen u Novom Sadu obeležili su njegovi prijatelji koje je želeo da predstavi gledaocima, a koji su bili uz njega u najtežem periodu.
Aleksandar Filipović u šetnji kroz Novi Sad govori o empatiji sugrađana koji su mu na svakom koraku izjavljivali saučešće, o kolegijalnosti kolega, a u redakciji Dnevnika o kolumnama koje piše, o tome da zbog TV kritike gleda baš sve na svim TV kanalima, o tome kako je postao mister lapsus i da nikada neće zaboraviti kako je predstavljajući gosta koji mu je bio novinarski uzor, najavio najvećeg srpskog novinara Aleksandra... i umesto Tijanića izgovorio Filipovića, o ljudima koje je imao sreće da upozna zahvaljujući poslu. U zgradi RTV-a pred početak radio-programa koji vodi, govorio je o pesmama koje voli, o slušaocima koji dolaze da gostuju, a emisiju su završile njegove gošće refrenom Ja bih da pevam još malo jer je život samo jedan i do njega mi je stalo, meni je vredan.
Autor Tanja Peternek Aleksić

Repriza , 20. decembar u 05:00