ТВ лица: Александар Филиповић

Много тога се променило, пре свега у породичном животу када је изненада преминула његова супруга и када је остао сам да брине о сину Владимиру. Отишао је са телевизије и наставио каријеру радио-емисијом Субота са Сашом, а разговор снимљен у Новом Саду обележили су његови пријатељи које је желео да представи гледаоцима, а који су били уз њега у најтежем периоду.
Александар Филиповић у шетњи кроз Нови Сад говори о емпатији суграђана који су му на сваком кораку изјављивали саучешће, о колегијалности колега, а у редакцији Дневника о колумнама које пише, о томе да због ТВ критике гледа баш све на свим ТВ каналима, о томе како је постао мистер лапсус и да никада неће заборавити како је представљајући госта који му је био новинарски узор, најавио највећег српског новинара Александра... и уместо Тијанића изговорио Филиповића, о људима које је имао среће да упозна захваљујући послу. У згради РТВ-а пред почетак радио-програма који води, говорио је о песмама које воли, о слушаоцима који долазе да гостују, а емисију су завршиле његове гошће рефреном Ја бих да певам још мало јер је живот само један и до њега ми је стало, мени је вредан.
Аутор Тања Петернек Алексић

Реприза , 20. децембар у 05:00