Istraga Njegoša

U Crnoj Gori sve su  brojniji i sve glasniji oni koji tvrde da je aktuelna vlast stvaranjem novog čoveka, svesnog svog crnogorskog identiteta, potpuno unizila i gotovo zatrla i tragove srpskog nacionalnog identiteta. Da su srpski narod i srpska kultura brutalno diskriminisani možda je najvidljivije u obrazovnom sistemu, gde se ta "rasrbizacija" i najneposrednije sprovodi, posebno preko školskih programa za jezik i književnost.

Tako su Crnogorski eksperti, osim što su stvorili "nov" jezik, od književnih  anonimusa napravili  velikane, a od Miroslavljevog jevanđelja dokument crnogorskog jezika.
Tako crnogorski srednjoškolci danas uče da je ovaj najstariji srpski ćirilični rukopis pisao osamdesetih godina 12. veka u Kotoru izvesni Zećanin, Crnogorac, Varsameleon.

Iz istih udžbenika izbačena je srpska kniževnost od Svetog Save, Domentijana sve do Dositeja Obradovića; nema srpske epske narodne poezije, ali ni preko 40 srpskih pisaca. Njihovo izbacivanje opravdano je načelom da je kvalitet a ne nacionalni kriterijum bio odlučujući faktor. Tako je u Crnoj Gori moguće da prema kriterijumu kvaliteta pisaca i književnih dela budu izbačeni ili značajno redukovani Branko Ćopić, Čika Jova Zmaj, Desanka Maksimović, Mihajlo Lalić, Dobrica Erić, Petar Kočić; Kriterijum kvaliteta ne zadovoljava Krvava bajka ni Plava Grobnica, a pod "revizorskom" palicom našao se i sam Njegoš i njegovo delo.

U emisiji govore pisci, pesnici, profesori srpskog i crnogorskog jezika, novinari i ministar prosvete u Vladi Crne Gore.

Urednik i autor emisije je Milena Vujović.
Snimatelj Dimitirje Hadži Nikolić

repriza, 14.novembar u 01:05 i 09:05