Истрага Његоша

У Црној Гори све су  бројнији и све гласнији они који тврде да је актуелна власт стварањем новог човека, свесног свог црногорског идентитета, потпуно унизила и готово затрла и трагове српског националног идентитета. Да су српски народ и српска култура брутално дискриминисани можда је највидљивије у образовном систему, где се та "расрбизација" и најнепосредније спроводи, посебно преко школских програма за језик и књижевност.

Тако су Црногорски експерти, осим што су створили "нов" језик, од књижевних  анонимуса направили  великане, а од Мирослављевог јеванђеља документ црногорског језика.
Тако црногорски средњошколци данас уче да је овај најстарији српски ћирилични рукопис писао осамдесетих година 12. века у Котору извесни Зећанин, Црногорац, Варсамелеон.

Из истих уџбеника избачена је српска книжевност од Светог Саве, Доментијана све до Доситеја Обрадовића; нема српске епске народне поезије, али ни преко 40 српских писаца. Њихово избацивање оправдано је начелом да је квалитет а не национални критеријум био одлучујући фактор. Тако је у Црној Гори могуће да према критеријуму квалитета писаца и књижевних дела буду избачени или значајно редуковани Бранко Ћопић, Чика Јова Змај, Десанка Максимовић, Михајло Лалић, Добрица Ерић, Петар Кочић; Критеријум квалитета не задовољава Крвава бајка ни Плава Гробница, а под "ревизорском" палицом нашао се и сам Његош и његово дело.

У емисији говоре писци, песници, професори српског и црногорског језика, новинари и министар просвете у Влади Црне Горе.

Уредник и аутор емисије је Милена Вујовић.
Сниматељ Димитирје Хаџи Николић

реприза, 14.новембар у 01:05 и 09:05