Reditelj filma ističe: "Mene zanima ljubavna priča dva blistava uma. Njihov susret ličio je na kosmički prasak. On njoj piše ovako: 'Onaj koji je okusio slobodu više ne može da podnese lance. Kako sam srećan što sam u tebi našao ličnost koja mi je ravna, jaka i nezavisna kao što sam i ja sam. Bez tebe ja sam sam sa samim sobom. Bila je to ljubav osuđena da stvori velika dela!"

Film ima dve narativne linije: poslednji dani života Mileve Ajnštajn koje provodi u bolnici u Cirihu 1948. godine (igrani deo) i delove iz života Alberta Ajnštajna (dokumentarni deo). Ove linije povezuje Milevin intimni dnevnik koji govori o njihovoj ljubavi i zajedničom životu.

Sudbina Mileve Ajnštajn ima težinu antičke tragedije u kojoj je tragično prvo njeno srspko poreklo, njena urođena mana (bila je hroma), njena ženska, patrijarhalna i majčinska priroda, a pre svega lucidni um sposoban da sve to razume: od muzike do matematike, od ljubavi do mržnje, od razuma do ludila, od mira do rata, od Švajcarske, preko Berlina, do Praga, Novog Sada, Rume, Kaća, Titela... Ona je dokaz da nema malih sredina, već samo malih ljudi i da su velika dela rezervisana za najodvažnije.

Pored Anice Dobre u ovom filmu, snimanom na srpskom, nemačkom, mađarskom i češkom jeziku u Hammer produkciji, igra i nemački glumac Jens Harcer, saradnik na scenariju bio je Goran Stefanovski, masku potpisuje Robert Rebel, a muziku Dobrovoljno Kovačko Društvo.

repriza, 27. novembar u 05:30 i 13:30