Редитељ филма истиче: "Мене занима љубавна прича два блистава ума. Њихов сусрет личио је на космички прасак. Он њој пише овако: 'Онај који је окусио слободу више не може да поднесе ланце. Како сам срећан што сам у теби нашао личност која ми је равна, јака и независна као што сам и ја сам. Без тебе ја сам сам са самим собом. Била је то љубав осуђена да створи велика дела!"

Филм има две наративне линије: последњи дани живота Милеве Ајнштајн које проводи у болници у Цириху 1948. године (играни део) и делове из живота Алберта Ајнштајна (документарни део). Ове линије повезује Милевин интимни дневник који говори о њиховој љубави и заједничом животу.

Судбина Милеве Ајнштајн има тежину античке трагедије у којој је трагично прво њено срспко порекло, њена урођена мана (била је хрома), њена женска, патријархална и мајчинска природа, а пре свега луцидни ум способан да све то разуме: од музике до математике, од љубави до мржње, од разума до лудила, од мира до рата, од Швајцарске, преко Берлина, до Прага, Новог Сада, Руме, Каћа, Титела... Она је доказ да нема малих средина, већ само малих људи и да су велика дела резервисана за најодважније.

Поред Анице Добре у овом филму, сниманом на српском, немачком, мађарском и чешком језику у Хаммер продукцији, игра и немачки глумац Јенс Харцер, сарадник на сценарију био је Горан Стефановски, маску потписује Роберт Ребел, а музику Добровољно Ковачко Друштво.

реприза, 27. новембар у 05:30 и 13:30