P.P. Njegoš: Luča mikrokozma

Kada se Njegoš već tokom prve nedelje velikog posta 1845. zatvorio u kabinet i saopštio svom sekretaru Dimitriju Milakoviću da se pobrine o tome da ga niko ne uznemirava, niko se nije nadao da će državni poslovi biti zaustavljeni na mesec dana. Šta je to Njegoš u osami radio? Sa kakvim duhovima je to razgovarao? Zasigurno nikad nećemo saznati. Međutim, rezultat te duhovne vojne u šest pevanja sa 2210 stihova deseterca, postrojenih u strelce-uvek deset po strofi jeste „Luča mikrokozma". Ovo delo, zasigurno vrhunac naše poetike, pre svega metafizičkog, ali i egzistencijalnog pristupa, pokreće večna pitanja nastajanja i nestajanja, besmrtnosti i prolaznosti. A luča, onaj mali zrak obavijen tamom je upravo čovek sam, predstavljen u Njegoša na način koji će tek vek kasnije postati dominantan pogled na ljudsku individualnost i tragičnost. Po tome, vladika Petar je bio neposredni prethodnik velikog Šopenhauera, a dalji predak ništa manjeg, ali daleko nesrećnijeg Sartra.

Urednik emisije: Vesna Gajović

Ulogu tumači: Gojko Šantić

Scenarista: Vuk Milatović

Reditelj: Jelena Genčić

Proizvodnja: RTS 1991.

reprioza, 28. jun u 03:15 i 11:15