П.П. Његош: Луча микрокозма

Када се Његош већ током прве недеље великог поста 1845. затворио у кабинет и саопштио свом секретару Димитрију Милаковићу да се побрине о томе да га нико не узнемирава, нико се није надао да ће државни послови бити заустављени на месец дана. Шта је то Његош у осами радио? Са каквим духовима је то разговарао? Засигурно никад нећемо сазнати. Међутим, резултат те духовне војне у шест певања са 2210 стихова десетерца, постројених у стрелце-увек десет по строфи јесте „Луча микрокозма". Ово дело, засигурно врхунац наше поетике, пре свега метафизичког, али и егзистенцијалног приступа, покреће вечна питања настајања и нестајања, бесмртности и пролазности. А луча, онај мали зрак обавијен тамом је управо човек сам, представљен у Његоша на начин који ће тек век касније постати доминантан поглед на људску индивидуалност и трагичност. По томе, владика Петар је био непосредни претходник великог Шопенхауера, а даљи предак ништа мањег, али далеко несрећнијег Сартра.

Уредник емисије: Весна Гајовић

Улогу тумачи: Гојко Шантић

Сценариста: Вук Милатовић

Редитељ: Јелена Генчић

Производња: РТС 1991.

реприоза, 28. јун у 03:15 и 11:15