Oko 300 ljudi danas živi u tom raštrkanom selu koje se prostire na 2.785 hektara. Stanovnici Dukata su godinama čekali da se nešto promeni u njihovom selu i u njihovim životima. Jedni su čekali put, drugi struju, treći telefon, četvrti TV signal, a svi zajedno bolji život. Mnogi takav život nisu dočekali.

Jedni su izbrisani sa spiska živih, a drugi sa spiska stanovnika Dukata. Onima koji su ostali bog je i dalje visoko, ljudi daleko a civilizacija nedostupna. Samo im je muka uvek dostupna i blizu.

Jednom sedmično iz Bosilegrada autobus stiže do centra Dukata, iako život teče i drugim danima u sedmici, ali ko za to mari. Do prve prodavnice većina ljudi iz Dukata ima 10 do 15 kilometara. Zimi, kada se neko razboli, ljudi uprežu volove i na sankama bolesnika dovoze do centra sela, odakle se može automobilom do Bosilegrada. Zbog svega toga mnoge kuće u Bosilegradu su zakatančene i puste. Onima koji su ostali u Dukatu i njegovim zaseocima opština Bosilegrad pokušava da obezbedi bar zemljani put do kuća.

I druga priča u današnjem izdanju Kvadrature kruga stiže sa juga Srbije i iz života. To je priča o Zoranu Markoviću i Feratu Hajdariju iz Vranja i Preševa, koji su bili policajci i prijatelji. Poginuli su zajedno vraćajući se sa posla. Iza njih je ostalo četvoro nezbrinute dece koje njihove kolege nisu zaboravile. Ovih dana u Policijskoj upravi Vranje su odlučili da Zoranovoj deci sagrade kuću, a Feratovoj obezbede sigurniju budućnost.

Autor: Branko Stanković.