Gradski domaći

Beograd ima bogatu istoriju susreta ljudi i patuljaka. Pojedini delovi grada imaju ih i sada, a to što u poslednjih četrdesetak godina nije zabeležen nijedan susret ne znači da oni nisu više među nama, već da smo mi izgubili onu tananost duše i duha koja je jedina sposobna da sa njima komunicira.

Vrlo često se dešava i da ljudi, zbog straha od nepoznatog i opterećeni predrasudama, kriju svoja "viđenja" i susrete plašeći se da ih ne proglase u najmanju ruku čudacima i neuračunljivima. U stvari, suština je u tome da smo zaboravili da maštamo. Nemamo vremena da maštamo, a patuljci se, kao što je poznato, javljaju samo u snovima onih koji znaju da maštaju.

Oni malobrojni hrabri, uživaju u svojoj spoznaji, neguju svoja sećanja i žive za nove susrete, to su oni koji nam na ulici izgledaju nekako zadovoljno i srećno.

Prvi deo snimljen je na Staroj planini, a obe priče su neka vrsta bajkovitog dokumentarizma, gde kamera vešto dočarava i vizualizuje ono neuhvatljivo, nevidljivo, a prisutno među nama.

Drugim rečima, obe emisije ekipa Dokumentarne redakcije RTS-a snimala je, kako se to kaže, "za dušu". Tako ih treba i gledati.

Urednik i autor je Olivera Pančić.