Antikolonijalizam Ive Andrića

Andrić je znao da nema originalnosti ako svakoga dana morate sa šeširom u rukama da se raspitujete šta je vaše mišljenje za danas, tvrdi pisac Vladimir Pištalo. Profesor savremene istorije i autor romana u pismima, svojevrsnog dijaloga sa delom jedinog našeg nobelovca, analizira delo Ive Andrića pod suncem naših ali i prošlih dana.

Šta je bila Austro-Ugarska u Andrićevom delu, a šta jugoslovenstvo? Da li je Evropska unija logičan nastavak istorijskog sleda? Da li su konzulska vremena neprolazna pojava u ovom delu Evrope? Znaju li studenti u Sjedinjenim Američkim Državama ko je Andrić, gde je Balkan i kako im objasniti šta su janjičari? U čemu se razlikuje pogled na istoriju sa jedne i sa druge strane Atlantskog okeana? Zašto je ona stara mržnja o kojoj je Andrić pisao posle Drugog svetskog rata, smestivši je u "Pismo iz 1920." i dalje živa i "dobro, čak bolje od nas"?

U drugom delu emisije, proveravamo šta Andriću zameraju u zemlji kojoj je darovao biblioteke. Da li je piščev greh što nije mogao da bira čitaoce? Zašto neki bošnjački intelektualni krugovi u Andrićevom delu vide nacizam i zašto tvrde da je on naneo više štete Bosni nego sve vojske koje su kroz nju prošle? O tome govore: reditelj Emir Kusturica, profesori Aleksandar Jerkov i Tihomir Brajović, dopisni član Akademije nauka i umetnosti RS Staniša Tutnjević, pisac Muharem Bazdulj i izdavač Zoran Hamović.

Autor emisije Dragana Ignjić.

Urednik Gorislav Papić.