Антиколонијализам Иве Андрића

Андрић је знао да нема оригиналности ако свакога дана морате са шеширом у рукама да се распитујете шта је ваше мишљење за данас, тврди писац Владимир Пиштало. Професор савремене историје и аутор романа у писмима, својеврсног дијалога са делом јединог нашег нобеловца, анализира дело Иве Андрића под сунцем наших али и прошлих дана.

Шта је била Аустро-Угарска у Андрићевом делу, а шта југословенство? Да ли је Европска унија логичан наставак историјског следа? Да ли су конзулска времена непролазна појава у овом делу Европе? Знају ли студенти у Сједињеним Америчким Државама ко је Андрић, где је Балкан и како им објаснити шта су јањичари? У чему се разликује поглед на историју са једне и са друге стране Атлантског океана? Зашто је она стара мржња о којој је Андрић писао после Другог светског рата, сместивши је у "Писмо из 1920." и даље жива и "добро, чак боље од нас"?

У другом делу емисије, проверавамо шта Андрићу замерају у земљи којој је даровао библиотеке. Да ли је пишчев грех што није могао да бира читаоце? Зашто неки бошњачки интелектуални кругови у Андрићевом делу виде нацизам и зашто тврде да је он нанео више штете Босни него све војске које су кроз њу прошле? О томе говоре: редитељ Емир Кустурица, професори Александар Јерков и Тихомир Брајовић, дописни члан Академије наука и уметности РС Станиша Тутњевић, писац Мухарем Баздуљ и издавач Зоран Хамовић.

Аутор емисије Драгана Игњић.

Уредник Горислав Папић.