Metropolis

Demijan Herst jedan je od najuticajnijih i najuspešnijih svetskih umetnika, dobitnik prestižne Tarnerove nagrade. U šetnji kroz postavku Maja Tucaković razgovarala je sa kustosom izložbe Polom Stolperom, koji između ostalog za "Metropolis "kaže" Život i smrt, su veoma ozbiljne teme, večne teme istorije umetnosti. Herst život i smrt predstavlja tradicionalnim simbolima. Leptir je istovremeno simbol naše duše, ali i životnog ciklusa. Lobanja je klasični memento mori, izrađena je od srebra kao i srce. Podsećaju da bez obzira na to koliko lepog stvorimo, od nas na kraju ostaje lobanja. To su ozbiljne teme, koje zahtevaju ozbiljan pristup. Te tradicionalne teme, predstavljene su na savremeni način". Herst je priznao da je u detinjstvu bio pun ludih ideja. Upravo zbog toga njegova majka imala je običaj da kaže "Za ljubav božju, šta će ti sledeće pasti na pamet". Nekoliko decenija kasnije palo mu je na pamet da svoj rad, inače najskuplje delo u istoriji savremene umetnosti vredno 50 miliona funti, lobanju od platine optočenu sa 8.601 dijamantom, nazove "Za ljubav božju". I zaista, kad je Demijan Herst u pitanju, ko zna šta će mu sledeće pasti na pamet.

Beograd je bio domaćin 23. Međunarodnog kongresa vizantoloških studija. Vizantija je postala deo globalnog nasleđa u svetskoj kulturi. Kao i druge humanističke discipline i društvene nauke, vizantijske studije su pogođene novim tehnološkim dostignućima i trendovima u savremenoj kulturnoj politici. Šta sve podstiče razvoj vizantisjkih studija i kako vizantijsko nasleđe danas baštinimo, za emisiju Metropolis, govore, Johanes Koder direktor Međunarodne asocijacije vizantologa, akademik Ljubomir Maksimović potpredsednik Međunarodne asocijace vizantologa, istoričar Džon F. Haldon i drugi.

Povodom 23. Međunarodnog kongresa vizantijskih studija u Beogradu, kao deo pratećeg izložbenog programa, koji je činio važan deo ovog skupa, između ostalih, u Galeriji nauke i tehnike SANU organizovana je izložba "Vizantijsko graditeljstvo kao inspiracija srpskih neimara novijeg doba". Ova postavka koju čine originalni arhitektonski planovi, fotografije i makete, upoznaje nas sa radom vodećih zagovornika obnove srpsko vizantijskog stila, prateći istoriografski proces, koji odoleva pritiscima globalizacije.

I dok savremeni globtroteri uzbuđenje traže u obnavljanju  književnog čitalačkog iskustva, tumarajući ulicama njihovih junaka, šetnja je za pisce posebna vrsta eskapizma i deo stvaralačkog čina. O tome govore biograf srpskih pisaca Radovan Popović i pisac Đorđe Pisarev.

Gost rubrike "Šta čitam, gledam slušam"  je glumica Jasna Đuričić.

Urednik: Vojka Pajkić Đorđević
Reditelj: Maja Mandić