Mетрополис

Демијан Херст један је од најутицајнијих и најуспешнијих светских уметника, добитник престижне Тарнерове награде. У шетњи кроз поставку Маја Туцаковић разговарала је са кустосом изложбе Полом Столпером, који између осталог за "Метрополис "каже" Живот и смрт, су веома озбиљне теме, вечне теме историје уметности. Херст живот и смрт представља традиционалним симболима. Лептир је истовремено симбол наше душе, али и животног циклуса. Лобања је класични мементо мори, израђена је од сребра као и срце. Подсећају да без обзира на то колико лепог створимо, од нас на крају остаје лобања. То су озбиљне теме, које захтевају озбиљан приступ. Те традиционалне теме, представљене су на савремени начин". Херст је признао да је у детињству био пун лудих идеја. Управо због тога његова мајка имала је обичај да каже "За љубав божју, шта ће ти следеће пасти на памет". Неколико деценија касније пало му је на памет да свој рад, иначе најскупље дело у историји савремене уметности вредно 50 милиона фунти, лобању од платине опточену са 8.601 дијамантом, назове "За љубав божју". И заиста, кад је Демијан Херст у питању, ко зна шта ће му следеће пасти на памет.

Београд је био домаћин 23. Међународног конгреса византолошких студија. Византија је постала део глобалног наслеђа у светској култури. Као и друге хуманистичке дисциплине и друштвене науке, византијске студије су погођене новим технолошким достигнућима и трендовима у савременој културној политици. Шта све подстиче развој византисјких студија и како византијско наслеђе данас баштинимо, за емисију Метрополис, говоре, Јоханес Кодер директор Међународне асоцијације византолога, академик Љубомир Максимовић потпредседник Међународне асоцијаце византолога, историчар Џон Ф. Халдон и други.

Поводом 23. Међународног конгреса византијских студија у Београду, као део пратећег изложбеног програма, који је чинио важан део овог скупа, између осталих, у Галерији науке и технике САНУ организована је изложба "Византијско градитељство као инспирација српских неимара новијег доба". Ова поставка коју чине оригинални архитектонски планови, фотографије и макете, упознаје нас са радом водећих заговорника обнове српско византијског стила, пратећи историографски процес, који одолева притисцима глобализације.

И док савремени глобтротери узбуђење траже у обнављању  књижевног читалачког искуства, тумарајући улицама њихових јунака, шетња је за писце посебна врста ескапизма и део стваралачког чина. О томе говоре биограф српских писаца Радован Поповић и писац Ђорђе Писарев.

Гост рубрике "Шта читам, гледам слушам"  је глумица Јасна Ђуричић.

Уредник: Војка Пајкић Ђорђевић
Редитељ: Маја Мандић