Vozovima bez voznog reda i sa kartom u jednom pravcu krenuli su 1945. godine iz okoline Nevesinja, Bileće, Gacka i Mostara. Poslednja stanica u kojoj se zadržalo  6400 Hercegovaca bila je Gajdobra. Svi oni presađeni su iz kamena u ravnicu i u početku su se teško primili na novom tlu.

"Prva generacija -smrt, druga-bolest, treća-život"-tako to vreme karakteriše dr Jovo Radoš, jedan od 28 doktora nauka koje je dalo ovo selo koje je poznato i po tome što je dalo 11 izvrsnih rukometaša koji igraju u nekoliko državnih reprezentacija evropskih zemalja.

Gajdobra nema ni rukometni klub, sportska hala je tek u izgradnji, ali ima sjajne rukometaše. Uz to Gajdobra ima i najkvalitetniju zemlju u Srbiji, na kojoj sloj humusa ide i do 5o centimetara u dubinu. Gajdobra je retko selo u Srbiji u kome je zaposleno oko 6oo ljudi u dve fabrike, a ovo selo uskoro će dobiti još jednu fabriku.

Mnoge objekte Gajdobrani su  izgradili sami, samodoprinosom ili uz pomoć opštine, počev od crkve, gasovoda, kanalizacije, vrtića itd.

Iako su se dobro pirmili u vojvođanskoj ravnici mnogo Hercegovci još uvek pate za svojom kamenom kolevkom.

"Đe se rodiš, tamo i pripadaš" - kaže Mile Ivošević (91) jedan od najstarijih Hercegovaca u Gajdobri.