Filmski radnici očekuju zakon koji bi uredio oblast kinematrografije još od 2004, ali će se predlog u Skupštini naći tek ovih dana.

Ideja je da se ovim zakonom definiše šta se smatra domaćim filmom, šta stranim, a šta koprodukcijom i, shodno tome, kakve privilegije autori mogu očekivati od države Srbije.

I dok se svi slažu oko toga koliko je film važan za srpsku kulturu, predlog zakona izazvao je ozbiljnu polemiku zbog načina prikupljanja sredstava za filmove koje će država delimično finansirati.

Da li je dobro rešenje da se za film izdvaja deo od prihoda komercijalnih televizija i javnog servisa, prihoda Radiodifuzne agencije i Republičke agencije za telekomunikacije, ili je problem koliki će taj procenat biti?

Kako će to uticati da film bude bolji i da li će ugroziti funkcionisanje medija i sistema telekomunikacija?

O tome u Oku govore Gorica Mojović, članica Odbora za kulturu Skupštine Srbije, koja će u zakon predstaviti u Skupštini, Darko Bajić, predsednik Upravnog odbora Filmskog centra Srbije i Živojin Rakočević, član Saveta Republičke radiodifuzne agencije.