Филмски радници очекују закон који би уредио област кинематрографије још од 2004, али ће се предлог у Скупштини наћи тек ових дана.

Идеја је да се овим законом дефинише шта се сматра домаћим филмом, шта страним, а шта копродукцијом и, сходно томе, какве привилегије аутори могу очекивати од државе Србије.

И док се сви слажу око тога колико је филм важан за српску културу, предлог закона изазвао је озбиљну полемику због начина прикупљања средстава за филмове које ће држава делимично финансирати.

Да ли је добро решење да се за филм издваја део од прихода комерцијалних телевизија и јавног сервиса, прихода Радиодифузне агенције и Републичке агенције за телекомуникације, или је проблем колики ће тај проценат бити?

Како ће то утицати да филм буде бољи и да ли ће угрозити функционисање медија и система телекомуникација?

О томе у Оку говоре Горица Мојовић, чланица Одбора за културу Скупштине Србије, која ће у закон представити у Скупштини, Дарко Бајић, председник Управног одбора Филмског центра Србије и Живојин Ракочевић, члан Савета Републичке радиодифузне агенције.