Zadužbinarstvo kod Srba

Zadužbinarstvo ili dobročinstvo, izuzetno je važan deo srpske tradicije. Procvat je doživelo krajem 19. i početkom 20. veka u kraljevini Jugoslaviji, a potpuno je zamrlo posle Drugog svetskog rata. U dugoj tradiciji zadužbinarstva, još od nemanjićkog srednjeg veka, to je bilo drugo zatišje (prvo je nastalo u vreme pod Turcima).

Krajem 2009. godine, više od šest decenija posle Drugog svetskog rata, pojavljuju se novi dobrotvori koji se, za sada, mogu izbrojati na prste jedne ruke...

Okrugli sto Vukove zadužbine nije bio usmeren ka rekapitulaciji, istoriji zadužbinarstva i pojedinih zadužbina, već ka traženju odgovarajućeg mesta koje zadužbine mogu i treba da imaju u 21. veku.Reč je o raspravama o fenomenu zadužbinarstva višega reda i upravo to je okosnica današnje emisije.

Do juče su se rasprave svodile na natezanja sa strogim zakonotvorcima koji su, ne mareći za buduća vremena, umislili da im je, u periodu nemaštine i tranzicije, jedini zadatak da sve živo skrešu i suzbiju.

Mogu li svojom posebnošću u kulturi našeg naroda, zadužbine i u 21. veku biti ugrađene u temelje sveopšteg opstanka i razvitka? Pri tom, ne smemo prenebregnuti činjenicu da je, samo u poslednjim decenijama 20. stoleća, upisano 36 zadužbina, 13 fondacija i 286 fondova, a osnovano je i nekoliko novih velikih zadužbina.

U emisiji učestvuju: akademik Čedomir Popov, predsednik Matice srpkske, dr Miodrag Maticki, predsednik Vukove zadužbine, Milanka Karić, predsednik Karić fondacije, Gordana Gordić, istoričar umetnosti i prof. dr Petar Bojović, ekspert za finansije zadužbina i fondacija.

Urednik, scenarista i voditelj, Vojislav Laletin

Realizacija, Jelisaveta Janić