Feniks sa Avale plave

Tada se u UNS-u akciji pridružio impozantan broj stvaralaca Srbije : slikara, pisaca, dramskih i muzičkih umetnika, tenisera, sportista i znatan broj privrednika Srbije.

Na početku 2004. godine, akciji se svesrdno pridružila Radio-televizija Srbije, koja je dala ogroman podstrek i doprinos nastavljanju akcije, redovno izveštavajući u Jutarnjem programu RTS-a i u drugim informativnim emisijama kako teku radovi na tornju, tokom čitave izgradnje.

Radovi su započeti 21. juna 2005. godine, raščišćavanjem ruševina, posle dobijanja stručne ekspertize od strane Vojske Srbije da materijal srušenog tornja nije kontaminiran prilikom bombardovanja, pa je preko milion tona šuta, betona i čelika, odneseno za dva meseca, a da građani Beograda, taj veliki posao nisu osetili.

Tako je teren za gradnju bio pripremljen, te je svečano otvaranje radova na tornju obavljeno 21. decembra 2006. godine, pa kako je izgradnja tekla i napredovala, akciji se pridružilo preko milion građana Srbije koji su kroz mnoge aktivnosti podržali obnovu Avalskog tornja.

Tu neopisivu želju građana Srbije, prilikom posete Avalskom tornju tokom izgradnje najbolje su izrazili umni ljudi:

Milorad Pavić : „Izlečimo ranu na duši Beograda",

Matija Bećković: "Ovaj toranj je spomenik onom srušenom",

Ljubivoje Ršumović: „Srušiše ga vrazi odbožni",

Olja Ivanjicki: „Toranj je naša Ajfelova kula",

Aleksandar Tijanić: „Kad sagradimo Avalski toranj prestaće bombardovanje Beograda".

A građani Srbije rekoše: Avalski toranj je naš orijentir, naš putokaz, kad ga god ugledamo sa sve četiri strane sveta, pomislimo, evo stigosmo u voljeni Beograd, tamo je toranj, sa Avale plave, kako je rekao Crnjanski.

Tu iskonsku želju građana Srbije, prepoznala je prethodna Vlada Srbije (Ministarstvo za infrastrukturu - ministar Velimir Ilić), sadašnja Vlada Srbije Ministarstvo prostornog planiranja i životne sredine - ministar Oliver Dulić i grad Beograd i svesrdno pomoglo obnovu tornja bez čije pomoći ne bi bio izgrađen.

A gradili su ga naši ljudi. Projektant, Saobraćajni institut CIP i to po novim propisima, novim zakonima, novim materijalima i tehnologijama, sa strogo zahtevnim seizmološkim propisima za takvu vrstu objekta. Inženjeri CIP-a, sačinili su glavni projekat koji se sastoji od čak 14 različitih projekata i sadrži čak više od 70 svezaka. Naravno CIP je vizuelno uvažio arhitektonski izgled tornja po prethodnom projektu naših proslavljenih inženjera: Bogunovića, Krstića i Janjića, koji su 1965. godine, kad je toranj bio sagrađen od strane Asocijacije tornjeva iz Pariza, Avalski toranj proglasili najlepšim tornjem na svetu u kategoriji trokraka.

Izvođač radova «Ratko Mitrović-Dedinje», izgradio je toranj za nepune tri godine, uprkos teškim vremenskim uslovima, jakim vetrovima, vrućinama, zimama i čestim maglama koje su poznate na Avali.

Tokom izgradnje, bilo je svakodnevno stotinak ljudi, zavisno od vrste posla i to ljudi od poverenja, međusobnog uvažavanja, tolerancije. Na tornju su radili ljudi koji su život kolege čuvali kao sopstveni. Oni su visokokvalifikovani majstori: tehničari, inženjeri, obični porodični ljudi, koji su domaće brige ostavljali kod kuće, a poslu se posvećivali sa odgovornošću, disciplinom, strogo poštujući bezbednosna pravila za takvu vrstu gradnje koja spada u visoko rizične, što je urodilo plodom, te na izgradnji obnovljenog Avalskog tornja nije bilo ni najmanje povrede.

Zbog radova na visinama ove virtuozne majstore, nazvaše nebeskim letačima, a jedan od njih reče, ovo je umetnost, ovo se samo jedanput radi u životu. Oni su: tesari, armirači, betonirci, kranisti, bageristi, vozači i upravljači teških mašina, potom, specijalisti emisione tehnike, elektro instalacija, zahtevnih i drugih specijalističkih struka. Bilo je zadovoljstvo i čast tokom izgradnje družiti se sa njima. Ti neimari građevinarstva izgradili su toranj čija je konstrukcija podeljena na armiračko-betonski deo, visine 136,65 metara i čelični deo antenskog stuba i antene što iznosi 68 metara, te to čini ukupnu visinu tornja od 204,65 metara, što je nešto malo više od tornja srušenog u NATO bombardovanju.

Saobraćajni institut CIP projektant i izvođač radova „Ratko Mitrovićdž - Dedinje" izgradiše na zadovoljstvo svih građana Srbije i svih ljudi dobre volje, ostavštinu budućim pokolenjima i to objekat za posetioce vrhunski komforan, udoban i siguran i izuzetno zahtevan za osoblje koje će upravljati njime.

Zbog svega toga, ovde se jedino mogu citirati reči Iva Andrića iz romana, Na Drini ćuprija: „Sve može biti, ali jedno ne može. Ne može biti, da će ponovo i zauvek nestati, velikih i umnih a duševnih ljudi, koji će za božju ljubav, podizati trajne građevine, da bi zemlja bila lepša, a čovek na njoj živeo lakše i bolje."

Ova misao se mnogo puta obistinila, pa i sada kada je završen Avalski toranj.

Scenario i režija, Miloš-Bato Milatović.