TV prozor

Zavod za proučavanje kulturnog razvitka osnovan je 1967. godine. Osnivač ove ustanove i njen prvi direktor bio je dr Stevan Majstorović novinar i publicista. Zavod se već šest decenija kontinuirano bavi istraživanjem i razvojem u društvenim i humanističkim naukama.

Cilj Međunarodnog skupa "Beogradski kontrapunkt" je da okupi umetnike i mislioce iz različitih delova sveta, koji svojim radom značajno doprinose razumevanju savremenih svetskih tokova, odnosno situacije u kojoj se čovek nalazi u današnjem vremenu. Beogradski kontrapunkt je prilika za razgovor o pitanjima koja se odnose na zajednička i bitna iskustva, a na koja se, sa raznih ličnih i geokulturnih tačaka, mogu pružiti različiti odgovori, a mogu se, s druge strane, te razlike uskladiti u jedan široko zasnovan pogled, kao u muzičkom kontrapunktu. Zašto baš beogradski kontrapunkt? Jer Beograd je mesto kontrapunkta, bilo i ostalo. Beograd je navikao da bude pozornica, ne samo sudara nego i susreta. Svako potpunije sagleda sebe u susretu sa drugim. Književno stvaranje i slobodno mišljenje na tom temelju gradi širinu i dubinu upoznavanja sveta i vremena, a ovi skupovi zamišljeni su tako da budu pokazni primer uverenja da je čovek biće razgovora i da u razgovoru svako može da potvrdi svoju istinu, a da ne odbaci istinu drugog. Pokretač "Beogradskog kontrapunkta" je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, a realizator Zavod za proučavanje kulturnog razvitka.

Šta književnost može u današnjem vremenu, Prvi beogradski kontrapunkt - U organizaciji Ministarstva kulture i informisanja u Jugoslovenskoj kinoteci juna 2017, održan je prvi Beogradski kontrapunkt-skup značajnih autora iz sveta i naše zemlje, koji su razgovarali na temu "Šta može književnost u današnjem vremenu". Redakcija Kulturno-umetničkog programa RTS-a dobila je ekskluzivno pravo da snimi ovaj dvodnevni skup. Deo ove značajne pozornice kulturnog dijaloga pretočen je u emisiju. Književnici, sa različitih ličnih i geopolitičkih tačaka, razgovarali su o vremenu gde se javno mnjenje više ne definiše najboljim što je napisano, a umetnik gubi svoju pravu poziciju. Ukoliko je knjiga indikator psihosocijalnog stanja u kome se nalazi jedna civilizacija, u vremenu kada kultura gubi svoj značaj, a umesto dobrog pisca nameće se tiražni pisac, kada su dobri pisci postali nevidljivi, a političari preuzeli ulogu velikih umetnika i uticaj na javno mnjenje, ne možemo a da ne razmišljamo, istakli su ovi značajni stvaraoci, kako dobroj knjizi vratiti društveni status. Fascinirani i revoltirani ovom epohom učesnici Beogradskog kontrapunkta otvorili su mnoga pitanja, između ostalih kakvi su nam junaci danas potrebni, kako se boriti protiv uniformizacije Sveta, insistirajući da umetnost mora biti različita od biznisa. U otvorenom i dinamičnom razgovoru kome je poseban impuls dao antropološki pesimizam, sa različitih pozicija učesnici su zaključili da se za kulturu treba boriti u svim njenim izazovima. Prvi Beogradski kontrapunkt završen je usvajanjem beogradske izjave o ulozi kulture u savremenom svetu.

- Učesnici: Peter Handke, Frederik Begbede, Ju Hua, Zahar Prilepin, Milovan Danojlić. Moderatori skupa bili su reditelj Emir Kusturica i ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević
- Snimatelji Gojko Despotović, Dragoslav Bojković, snimatelj zvuka Milan Đorđević, mikroman Branko Vukanac, sekretarica režije Svetlana Ivanović, montažer Milica Živojinović, izvršni producent Boban Radisavljević, organizator Jelka Guk Vlatković, urednice emisije: Vojka Pajkić Đorđević, Selina Lovren Aksentić, realizator Maja Mandić
- Premijerno emitovano 12.07.2017; Redakcija kulturno-umetničkog programa, urednik Nebojša Bradić; reprizirano u "Trezoru" 29.06.2020.