ТВ прозор

Завод за проучавање културног развитка основан је 1967. године. Оснивач ове установе и њен први директор био је др Стеван Мајсторовић новинар и публициста. Завод се већ шест деценија континуирано бави истраживањем и развојем у друштвеним и хуманистичким наукама.

Циљ Међународног скупа "Београдски контрапункт" је да окупи уметнике и мислиоце из различитих делова света, који својим радом значајно доприносе разумевању савремених светских токова, односно ситуације у којој се човек налази у данашњем времену. Београдски контрапункт је прилика за разговор о питањима која се односе на заједничка и битна искуства, а на која се, са разних личних и геокултурних тачака, могу пружити различити одговори, а могу се, с друге стране, те разлике ускладити у један широко заснован поглед, као у музичком контрапункту. Зашто баш београдски контрапункт? Јер Београд је место контрапункта, било и остало. Београд је навикао да буде позорница, не само судара него и сусрета. Свако потпуније сагледа себе у сусрету са другим. Књижевно стварање и слободно мишљење на том темељу гради ширину и дубину упознавања света и времена, а ови скупови замишљени су тако да буду показни пример уверења да је човек биће разговора и да у разговору свако може да потврди своју истину, а да не одбаци истину другог. Покретач "Београдског контрапункта" је Министарство културе и информисања Републике Србије, а реализатор Завод за проучавање културног развитка.

Шта књижевност може у данашњем времену, Први београдски контрапункт - У организацији Министарства културе и информисања у Југословенској кинотеци јуна 2017, одржан је први Београдски контрапункт-скуп значајних аутора из света и наше земље, који су разговарали на тему "Шта може књижевност у данашњем времену". Редакција Културно-уметничког програма РТС-а добила је ексклузивно право да сними овај дводневни скуп. Део ове значајне позорнице културног дијалога преточен је у емисију. Књижевници, са различитих личних и геополитичких тачака, разговарали су о времену где се јавно мњење више не дефинише најбољим што је написано, а уметник губи своју праву позицију. Уколико је књига индикатор психосоцијалног стања у коме се налази једна цивилизација, у времену када култура губи свој значај, а уместо доброг писца намеће се тиражни писац, када су добри писци постали невидљиви, а политичари преузели улогу великих уметника и утицај на јавно мњење, не можемо а да не размишљамо, истакли су ови значајни ствараоци, како доброј књизи вратити друштвени статус. Фасцинирани и револтирани овом епохом учесници Београдског контрапункта отворили су многа питања, између осталих какви су нам јунаци данас потребни, како се борити против униформизације Света, инсистирајући да уметност мора бити различита од бизниса. У отвореном и динамичном разговору коме је посебан импулс дао антрополошки песимизам, са различитих позиција учесници су закључили да се за културу треба борити у свим њеним изазовима. Први Београдски контрапункт завршен је усвајањем београдске изјаве о улози културе у савременом свету.

- Учесници: Петер Хандке, Фредерик Бегбеде, Ју Хуа, Захар Прилепин, Милован Данојлић. Модератори скупа били су редитељ Емир Кустурица и министар културе и информисања Владан Вукосављевић
- Сниматељи Гојко Деспотовић, Драгослав Бојковић, сниматељ звука Милан Ђорђевић, микроман Бранко Вуканац, секретарица режије Светлана Ивановић, монтажер Милица Живојиновић, извршни продуцент Бобан Радисављевић, организатор Јелка Гук Влатковић, уреднице емисије: Војка Пајкић Ђорђевић, Селина Ловрен Аксентић, реализатор Маја Мандић
- Премијерно емитовано 12.07.2017; Редакција културно-уметничког програма, уредник Небојша Брадић; репризирано у "Трезору" 29.06.2020.