Trezor

Radislav Majo Đurović, književnik, osnivač i prvi upravnik Malog pozorišta "Duško Radović", sekretara Kulturno-prosvetne zajednice Beograda (Veleta, Danilovgrad, 28. januar 1931 - Beograd, 1. decembar 2006)

Majo Đurović, sa nepunih 13 godina stupio u narodnooslobodilačku borbu, počeo je u Sretenjskom terenskom vodu, a kraj rata dočekao je kao komandir radio-stanice pri Štabu Armije. Završio je posle rata Školu za veze pri Vrhovnom štabu u Beogradu, 1945; Vojno učilište u Zagrebu 1951, diplomirao na Pravnom fakultetu 1959. Bio je urednik lista "Student", načelnik za kulturu grada Beograda od 1960. do 1962, inicijator osnivanja Malog pozorišta u Beogradu (danas pozorište "Duško Radović"), zatim njegov upravnik i umetnički rukovodilac od 1962. do 1976; sekretar Kulturne zajednice Beograda od 1976. do 1986, kada je penzionisan na sopstveni zahtev. Veoma aktivan u javnom i kulturnom životu, obavljao razne funkcije: podpredsednik Akademskog društva "Krsmanac"; urednik omladinske revije za inostranstvo "Youth life"; generalni sekretar međunarodne organizacije lutkarskih pozorišta UNIMA za Jugoslaviju. Objavljivao je stučne radove iz međunarodnog javnog prava; autor više zbirki pesama i drama, koje su igrane u Beogradu i inostranstvu. Poslednji kulturni poduhvat Maja Đurovića bilo je otvaranje multimedijalno pozorišta u rodnoj kući "Teatra Majo Montenegro" 1994. godine.

Duhovna gozba Maja Đurovića - emisija "Trezora", realizovana povodom smrti Maja Đurovića i počinje kratkom biografijom, a nastavlja se njegovim poslednjim donkihotskim poduhvatom: otvaranjem multimedijalnog pozorišta u rodnoj kući, što je pratila bogata monografija. Pozivnica za taj događaj od 3. jula 1994. počinje ovako: "Molim vas da prisustvujete otvaranju "Teatra Majo Montenegro", u nedelju koja prva dođe nakon svetog dana Vidovdana, u šest i po ura poslje podne, sred Veleta i Bjelopavlovića, pokraj samog Danilova grada na tri i po kilometra - kad se krene preko mosta, a u pravcu glave Zete (kom ne bude nešto jasno može pitat svakoje dijete). Za sve one što kola nemaju, a ne žele da se prošetaju - čekaće ih prevoz - za dolazak i povratak: više kola više prijatelja. Koristite i taksije ako vam je od besplatnog igde išta jevtinije... Jerbo nije nemoguće - to da znate - da zatraže da vas voze i još da vam za to plate." Iz priloga za Dnevnik 2 TV Crne Gore od 4. jula 1994, sa otvaranja novog teatra, saznajemo i objašnjenje ovog neimara kulture o zadacima novog privatnog pozorišta: "Moj teatar šireg je značenja od samog pojma teatar, jer će njegovo djelovanje biti višestruko: prvo, Pozorište za velike i za male - druga djelatnost je Teatarski festival od međunarodnog značaja - treća, Dramski studio u početku... a kasnije može da se proširi i na dvogodišnje školovanje - zatim Likovni tečaj - peta djelatnost je Izdavačka - šesta je filmska - sedma djelatnost je radio-stanica koja će biti jedna od najvećih na Balkanu".

Reč savremenika - Milutin Popović Zahar, tek svršen magistar pravnik došao je u vreme Đurovićevog upravnikovanja u Malo pozorište. Sa velikim žarom, slikovito i sa mnogo detalja govori o životu i radu pozorišnog kolektiva, o entuzijazmu koji je najdačavao sve male i velike teškoće u tadašnjim institucijama kulture. "Majova dečija mrzovolja je nastupala u onim trenucima kada nije mogao kao upravnik da se odmakne od administrativca i pretvori u kreativca. Pamtim ga kao čoveka punog vatre, a iz ušiju i nozdrva mu je katkad izbijao oganj... Majo je čuvenu televizijsku seriju Na slovo na slovo preneo na scenu Malo pozorište: obično se obrnuto radi, ali on je uradio neuobičajen korak i napravio od serije kultnu predstavu koja je ostala najduže na repertoaru..." No, naravno Zahar je dušom i srcem i tada bio muzičar i kompozitor, pa je život u pozorištu mogao još više da ga nadahnjuje, a on pozorištu još više da koristi. Zaharovo sećanje na te dane završilo se tako što je baš u to vreme i nastala jedna od najpopularnijih pesama na celom jugo-prostoru: pesma "Od Vardara pa do Triglava".

- Učesnici: kompozitor, aranžer, violinista, pisac tekstova Milutin Popović Zahar; sagovornik Bojana Andrić
- Dežurna posada Studija XI, scenograf Mirjana Andrejević, organizator Gordana Grdanović, realizator Nataša Janjuz, grafička obrada Dragan Vladisavljević, montažer Zorica Blagojev, urednik Bojana Andrić
- Snimano 12.01.2007, premijerno emitovano u "Trezoru" 25.01.2007; Redakcija za istoriografiju

Od Vardara pa do Triglava - u našem Programskom arhivu sačuvana su mnogobrojna izvođenja pesme "Jugoslavijo", a izabarali smo ovo, iz Novogodišnjeg programa Televizije Beograd koji je režirao Jovan Ristić, gde poznati pevači izvorne muzike izvode po jednu strofu pesme.

- Učesnici: Jonče Hristovski, Žarko Dančuo, Nedžad Salković, Dimitrije Bato Radulović
- Premijerno emitovano 27.12.1983, Televizija Beograd

Okrugli sto: Razgovor komunista o pozorišnoj umetnosti u Beogradu - U ovoj emisiji tema je stanje u domaćim pozorištima; razgovor komunista i poslenika teatra snimljen je u Gradskom komitetu partije. Diskusija je organizovana povodom Pisma predsednika SKJ Josipa Broza Tita svim organizacijama i članovima SKJ (septembar 1972), a sastanak vode reditelji Oto Deneš i Alojz Ujes. Ovaj snimak je verovatno emitovan u okviru redovne serije Studio 3 koju je iz istoimenog TV studija u Aberdarevoj vodio Momo Kapor.

- Učesnici: Majo Đurović, Velimir Lukić, Milosav Mirković, Jovan Milićević, Milan Đoković, Dragovan Jovanović, Jovan Ćirilov, Braslav Borozan, Lila Altman, Miroljub Milovanović, Miroslav Belović, Voja Mirić
- Snimatelj Tibor Zvezdanić, reditelj Ratko Ilić
- Proizvedeno 1973; Redakcija dokumentarnog programa, urednik Zora Korać; reprizirano u "Trezoru" 25.01.2007