Трезор

Радислав Мајо Ђуровић, књижевник, оснивач и први управник Малог позоришта "Душко Радовић", секретара Културно-просветне заједнице Београда (Велета, Даниловград, 28. јануар 1931 - Београд, 1. децембар 2006)

Мајо Ђуровић, са непуних 13 година ступио у народноослободилачку борбу, почео је у Сретењском теренском воду, а крај рата дочекао је као командир радио-станице при Штабу Армије. Завршио је после рата Школу за везе при Врховном штабу у Београду, 1945; Војно училиште у Загребу 1951, дипломирао на Правном факултету 1959. Био је уредник листа "Студент", начелник за културу града Београда од 1960. до 1962, иницијатор оснивања Малог позоришта у Београду (данас позориште "Душко Радовић"), затим његов управник и уметнички руководилац од 1962. до 1976; секретар Културне заједнице Београда од 1976. до 1986, када је пензионисан на сопствени захтев. Веома активан у јавном и културном животу, обављао разне функције: подпредседник Академског друштва "Крсманац"; уредник омладинске ревије за иностранство "Youth life"; генерални секретар међународне организације луткарских позоришта УНИМА за Југославију. Објављивао је стучне радове из међународног јавног права; аутор више збирки песама и драма, које су игране у Београду и иностранству. Последњи културни подухват Маја Ђуровића било је отварање мултимедијално позоришта у родној кући "Театра Мајо Монтенегро" 1994. године.

Духовна гозба Маја Ђуровића - емисија "Трезора", реализована поводом смрти Маја Ђуровића и почиње кратком биографијом, а наставља се његовим последњим донкихотским подухватом: отварањем мултимедијалног позоришта у родној кући, што је пратила богата монографија. Позивница за тај догађај од 3. јула 1994. почиње овако: "Молим вас да присуствујете отварању "Театра Мајо Монтенегро", у недељу која прва дође након светог дана Видовдана, у шест и по ура посље подне, сред Велета и Бјелопавловића, покрај самог Данилова града на три и по километра - кад се крене преко моста, а у правцу главе Зете (ком не буде нешто јасно може питат свакоје дијете). За све оне што кола немају, а не желе да се прошетају - чекаће их превоз - за долазак и повратак: више кола више пријатеља. Користите и таксије ако вам је од бесплатног игде ишта јевтиније... Јербо није немогуће - то да знате - да затраже да вас возе и још да вам за то плате." Из прилога за Дневник 2 ТВ Црне Горе од 4. јула 1994, са отварања новог театра, сазнајемо и објашњење овог неимара културе о задацима новог приватног позоришта: "Мој театар ширег је значења од самог појма театар, јер ће његово дјеловање бити вишеструко: прво, Позориште за велике и за мале - друга дјелатност је Театарски фестивал од међународног значаја - трећа, Драмски студио у почетку... а касније може да се прошири и на двогодишње школовање - затим Ликовни течај - пета дјелатност је Издавачка - шеста је филмска - седма дјелатност је радио-станица која ће бити једна од највећих на Балкану".

Реч савременика - Милутин Поповић Захар, тек свршен магистар правник дошао је у време Ђуровићевог управниковања у Мало позориште. Са великим жаром, сликовито и са много детаља говори о животу и раду позоришног колектива, о ентузијазму који је најдачавао све мале и велике тешкоће у тадашњим институцијама културе. "Мајова дечија мрзовоља је наступала у оним тренуцима када није могао као управник да се одмакне од административца и претвори у креативца. Памтим га као човека пуног ватре, а из ушију и ноздрва му је каткад избијао огањ... Мајо је чувену телевизијску серију На слово на слово пренео на сцену Мало позориште: обично се обрнуто ради, али он је урадио неуобичајен корак и направио од серије култну представу која је остала најдуже на репертоару..." Но, наравно Захар је душом и срцем и тада био музичар и композитор, па је живот у позоришту могао још више да га надахњује, а он позоришту још више да користи. Захарово сећање на те дане завршило се тако што је баш у то време и настала једна од најпопуларнијих песама на целом југо-простору: песма "Од Вардара па до Триглава".

- Учесници: композитор, аранжер, виолиниста, писац текстова Милутин Поповић Захар; саговорник Бојана Андрић
- Дежурна посада Студија XИ, сценограф Мирјана Андрејевић, организатор Гордана Грдановић, реализатор Наташа Јањуз, графичка обрада Драган Владисављевић, монтажер Зорица Благојев, уредник Бојана Андрић
- Снимано 12.01.2007, премијерно емитовано у "Трезору" 25.01.2007; Редакција за историографију

Од Вардара па до Триглава - у нашем Програмском архиву сачувана су многобројна извођења песме "Југославијо", а изабарали смо ово, из Новогодишњег програма Телевизије Београд који је режирао Јован Ристић, где познати певачи изворне музике изводе по једну строфу песме.

- Учесници: Јонче Христовски, Жарко Данчуо, Неџад Салковић, Димитрије Бато Радуловић
- Премијерно емитовано 27.12.1983, Телевизија Београд

Округли сто: Разговор комуниста о позоришној уметности у Београду - У овој емисији тема је стање у домаћим позориштима; разговор комуниста и посленика театра снимљен је у Градском комитету партије. Дискусија је организована поводом Писма председника СКЈ Јосипа Броза Тита свим организацијама и члановима СКЈ (септембар 1972), а састанак воде редитељи Ото Денеш и Алојз Ујес. Овај снимак је вероватно емитован у оквиру редовне серије Студио 3 коју је из истоименог ТВ студија у Абердаревој водио Момо Капор.

- Учесници: Мајо Ђуровић, Велимир Лукић, Милосав Мирковић, Јован Милићевић, Милан Ђоковић, Драгован Јовановић, Јован Ћирилов, Браслав Борозан, Лила Алтман, Мирољуб Миловановић, Мирослав Беловић, Воја Мирић
- Сниматељ Тибор Звезданић, редитељ Ратко Илић
- Произведено 1973; Редакција документарног програма, уредник Зора Кораћ; репризирано у "Трезору" 25.01.2007